U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.M., zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i dr., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., advokata D.P., podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.1278/15 od 20.01.2016. godine u sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, dana 07.04.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 1278/15 od 20.01.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 409/15 od 16.07.2015. godine, okrivljeni D.M., oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.04.2015. godine do 16.07.2015. godine. Okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 4.000,00 dinara, na ime troškova krivičnog postupka iznos od 91.760,25 dinara kao i da oštećenoj LJ.I. na ime imovinskopravnog zahteva isplati novčani iznos od 12.600,00 dinara, i oštećenoj S.G. iznos od 7.350,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.1278/15 od 20.01.2016. godine, usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu i preinačena prvostepena presuda u pogledu pravne ocene dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je drugostepeni sud radnje okrivljenog izvršene u odnosu na oštećene LJ.I. i S.M., za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljenom utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine, a radnje okrivljenog izvršene u odnosu na oštećene S.G. i B.V., za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljenom utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, a zatim ga osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 28.04.2015. do 16.07.2015. godine.

Protiv presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 broj 1278/15 od 20.01.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog D.M., advokat D.P., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači drugostepenu presudu tako što će odbiti žalbu Osnovnog javnog tužioca u Leskovcu kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrditi.

Vrhovni kasacioni sud je u u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, u kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M. je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je Apelacioni sud u Nišu na štetu okrivljenog povredio krivični zakon time što je radnje okrivljenog koje su izvršene u odnosu na oštećene LJ.I. i S.M., za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, pogrešno pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo razbojništva iz člana 206. stav 1. u vezi člana 61. KZ i iznosi stav da se u navedenim radnjama okrivljenog stiču zakonska obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ, zbog čega su sve četiri radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude trebalo da budu pravno ocenjene kao produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ kao što je to učinio i prvostepeni sud, jer postoji vremenska povezanost, dela su izvršena korišćenjem iste situacije na drzak način i u cilju pribavljanja imovinske koristi, a na strani okrivljenog postojao je jedinstven umišljaj.

Po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog iznetim navodima ukazuje da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, što predstavlja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a ne povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se branilac okrivljenog u zahtevu formalno poziva.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi zahteva branioca okrivljenog neosnovani, jer iz činjenica i okolnosti naznačenih u izreci prvostepene presude u tačkama 1. i 2. proizlazi da je okrivljeni prema oštećenim LJ.I. i S.M., upotrebio silu – oštećenima je prišao s leđa, jednom rukom ih hvatao za vrat, tako da iste nisu mogle da pomeraju glavu, a zatim im drugom rukom oduzimao zlatne lančiće, u nameri da njihovim prisvajanjem pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, tako da se u ovim radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ.

Samim tim, po oceni ovoga suda, okrivljeni je u odnosu na oštećene LJ.I. i S.M. izvršio dva krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ, pa sledstveno tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog pravnosnažna presuda neosnovano pobija u smislu povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Kako je članom 61. stav 2. KZ propisano da krivična dela upravljena protiv ličnosti, što je i krivično delo razbojništvo, mogu činiti produženo krivično delo samo ako su učinjena prema istom licu, to je, po oceni ovog suda, u konkretnom slučaju primenom člana 61. KZ, u odnosu na dva krivična dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ, koja su učinjena prema različitim licima, povređen krivični zakon u korist okrivljenog. Pored toga, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da u konkretnom slučaju nije bilo zakonskog osnova za primenu instituta zabrana preinačenja na štetu okrivljenog, propisanog članom 453. ZKP, na koji se drugostepeni sud poziva obrazlažući pravnu ocenu dela prema odredbi člana 206. stav 1. u vezi člana 61. KZ, jer je protiv prvostepene presude samo javni tužilac izjavio žalbu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                           Janko Lazarević,s.r.