.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 350/2014
24.04.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ž.M, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata D.M., podnetom protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Leskovcu Kž 20/14 od 20.01.2014. godine, u sednici veća održanoj 24.04.2014. godine, jednoglasno je, doneo:
P R E S U D U
USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.M., kao osnovan, pa SE PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Leskovcu K 995/13 od 30.10.2013. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž 20/14 od 20.01.2014. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 422. tačka 3. Zakonika o krivičnom postupku, prema okrivljenom Ž.M., za krivično delo za koje je optužen i pravnosnažno oglašeni krivim
ODBIJA OPTUŽBU
da je: dana 18.01.2010. godine u jutarnjim satima u V.G., u ulici ... ispred svoje kapije, uvredio privatnog tužioca V.S. iz V.G., pri čemu je mogao da shvati značaj svog dela i mogao da upravlja svojim postupcima, na taj način, što je, nakon što ga je tužilac pitao „da li hoćeš da mi daš dnevnicu kako je to rekao sudija na ročištu“, okrivljeni je tužiocu u prisustvu svedoka S.M iz V.G., uputio reči: „dosadan si previše, idi u p.m., idi pa radi treba da ti se izvadi džigerica“ pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno
- čime bi izvršio krivično delo uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika jer je u smislu odredbe člana 103. tačka 7. u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.
Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 995/13 od 30.10.2013. godine, okrivljeni Ž.M. oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara, koju je dužan platiti u roku od 15 dana, po pravnosnažnosti presude, a u protivnom sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.
Istom presudom okrivljeni je obavezan da privatnom tužiocu na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 187.210,00 dinara, te iznos od 4.000,00 dinara na ime sudskog paušala, sve u roku od 15 dana, po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž 20/14 od 20.01.2014. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe okrivljenog Ž.M. i njegovog branioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu K 995/13 od 30.10.2013. godine.
Branilac okrivljenog Ž.M., advokat D.M. podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedene presude Višeg suda u Leskovcu, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a u vezi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijanu presudu Višeg suda u Leskovcu preinači tako što će doneti presudu kojom se optužba odbija u smislu člana 422. stav 3. ZKP-a.
Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti, podnetog od strane branioca okrivljenog Ž.M., Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca niti branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.
Iz spisa predmeta proizlazi da je privatni tužilac S.V. privatnom krivičnom tužbom od 06.04.2010. godine okrivljenom Ž.M. stavio na teret izvršenje krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, te da je radnja izvršenja krivičnog dela opredeljena na dan 18.01.2010. godine.
Nadalje, iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Ž.M. presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 995/13 od 30.10.2013. godine, oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ izvršenog 18.01.2010. godine, koja presuda je potvrđena presudom Višeg suda u Leskovcu Kž 20/14 od 20.01.2014. godine.
Članom 170. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da ko uvredi drugog kazniće se novčanom kaznom od 20 do 100 dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od 40.000,00 do 200.000,00 dinara.
Nadalje, prema odredbi člana 103. tačka 7. KZ, krivično gonjenje se ne može preduzeti kada protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna, a odredbom člana 104. stav 6. KZ predviđeno je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.
Kako je okrivljeni Ž.M. radnju izvršenja krivičnog dela preduzeo 18.01.2010. godine, kojom radnjom je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je propisana novčana kazna, to je u smislu odredbe člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika odnosno protekom vremena od četiri godine - dakle 18.01.2014. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.
S`obzirom na to da je presuda Višeg suda u Leskovcu Kž 20/14 doneta 20.01.2014. godine, u vreme kada je već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, to je Viši sud u Leskovcu, pravilnom primenom krivičnog zakona, bio dužan da u žalbenom postupku preinači prvostepenu presudu i na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP-a, prema okrivljenom Ž.M. odbije optužbu za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.
Imajući u vidu da drugostepeni sud to nije učinio, već je prvostepenu presudu potvrdio, na taj način je povredio odredbu člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP-a u vezi člana 103. tačka 7. i člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika, na štetu okrivljenog Ž.M.
S obzirom na napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je otklanjajući učinjenu povredu zakona, preinačio pravnosnažne presude Osnovnog suda u Leskovcu K 995/13 od 30.10.2013. godine i Višeg suda u Leskovcu Kž 20/14 od 20.01.2014. godine, te je na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP-a, prema okrivljenom Ž.M. odbio optužbu za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.
O troškovima krivičnog postupka odlučeno je u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP-a, kao u izreci presude.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučeno je kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
