Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 755/20 od 04.11.2020. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog BB i presuda Višeg suda u Subotici K. 56/18 od 23.06.2020. godine je preinačena u delu odluke o kazni i uračunavanju pritvora okrivljenom BB, i primenom člana 454. ZKP u odnosu na okrivljenu AA u delu uračunavanja pritvora, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom BB, zbog krivičnih dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim utvrdio kazne zatvora i to: za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika činjenično opisano u tački 2. izreke prvostepene presude kaznu zatvora u trajanju od 30 dana, a za produženo krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi člana 33. i člana 61. Krivičnog zakonika bliže opisanog u tački 1. izreke prvostepene presude kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci, kao pravilno utvrđenu u prvostepenoj presudi, i osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci i istovremeno odredio da će je okrivljeni izdržati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene mera elektronskog nadzora, a u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 19.05.2011. godine do 06.07.2011. godine, a okrivljenoj AA se u kaznu zatvora izrečenu prvostepenom presudom uračunava vreme provedeno u pritvoru od 18.05.2011. godine do 06.07.2011. godine, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog BB, kao i žalbe Višeg javnog tužioca u Subotici i branilaca okrivljenih AA i VV odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u preostalom, neizmenjenom delu, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljene AA, advokat Biserka Krpić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku i člana 441. stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinači i okrivljenu AA oslobodi od optužbe usled nedostatka dokaza ili da drugostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, i

-branilac okrivljenog BB, advokat Milan Karać zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 10) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i drugostepenu presudu preinači tako da žalbu branioca usvoji u celosti, ili da drugostepenu presudu ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Milana Karaća je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, dok su u preostalom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Biserke Krpić u celosti, nedozvoljeni, odnosno nemaju zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog BB, advokat Milan Karać podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazao je da je drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, na taj način što je donošenjem presude po podnetom redovnom pravnom leku povređena odredba člana 453. ZKP, odnosno postupljeno je suprotno zabrani reformatio in peius. Naime, branilac je ukazao da nakon što je usvajanjem žalbe branioca okrivljenog podnete u delu odluke o kazni ukinuta presuda Višeg suda u Subotici K 23/15 od 02.02.2018. godine, kojom je okrivljenom za krivično delo iz člana 357. Krivičnog zakonika (KZ) izrečena uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 8 meseci i vremenom proveravanja od 2 godine, presudom Višeg suda u Subotici K. 56/18 od 23.06.2020. godine okrivljeni je za isto krivično delo osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca. Nakon toga, po podnetim žalbama presuda Višeg suda u Subotici K. 56/18 od 23.06.2020. godine je preinačena i okrivljenom je za krivično delo iz člana 357. KZ utvrđena kazna zatvora od 30 dana. Na taj način, po braniočevim navodima, iako je okrivljeni osuđen na kaznu zatvora u kraćem trajanju od utvrđene kazne zatvora u prethodno izrečenoj uslovnoj osudi, kazna zatvora, kao bezuslovna sankcija, teža je vrsta krivične sankcije od uslovne osude koja predstavlja meru upozorenja, pa je na taj način učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Iznete navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da ukoliko je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Dakle, navedena povreda postoji samo ukoliko je u konkretnom slučaju presuda izmenjena tako što je okrivljeni oglašen krivim za teže krivično delo, ili na strožu krivičnu sankciju.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je presudom Višeg suda u Subotici K 23/15 od 02.02.2018. godine okrivljenom BB za krivično delo iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci sa vremenom proveravanja od 2 godine, dok je za krivično delo iz člana 227. stav 3. u vezi člana 61. i 33. KZ oslobođen od optužbe. Protiv navedene presude žalbu je izjavio Osnovni javni tužilac u Subotici u odnosu na oslobađajući deo presude, dok je branilac okrivljenog podneo žalbu osporavajući osuđujući deo presude i po izjavljenim žalbama, usvajanjem obe žalbe, presuda je ukinuta u celosti i predmet je vraćen na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku presudom Višeg suda u Subotici K. 56/18 od 23.06.2020. godine okrivljenom je za krivično delo iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ izrečena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca, gde je uz krivično delo iz člana 227. stav 3. KZ u vezi člana 61. i 33. KZ za koje je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 9 meseci, okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci. Nakon toga, postupajući po izjavljenim žalbama, Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 755/20 od 04.11.2020. godine preinačio prvostepenu presudu i okrivljenom za krivično delo iz člana 357. stav 3 u vezi stava 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 30 dana, dok je za krivično delo iz člana 227. stav 3. KZ u vezi člana 61. i 33. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 meseci.

Tačan je navod zahteva da je sud u postupku nakon ukidanja prvostepene presude i u osuđujućem delu u kom je žalba bila izjavljena sa zakonskih osnova pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede krivičnog zakona, u korist okrivljenog, pravnosnažno osudio ovoga za istovetno krivično delo i izrekao drugu vrstu krivične sankcije - kaznu zatvora u trajanju od 30 dana umesto ranije izrečena uslovne osude.

Međutim, imajući u vidu ishod pravnosnažno okončanog krivičnog postupka, kao i celokupan tok i donete odluke suda, Vrhovni kasacioni sud ocenio je da je sud primenom krivičnog zakona - konkretno principa apsorpcije kod izricanja jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju - član 60. stav 2. tačka 1. KZ u vezi člana 45. stav 2. KZ, iako se ne poziva izričito na ove odredbe, izrekao krivičnu sankciju u skladu sa zakonom, te je kao jedina kazna pravnosnažno izrečena kazna zatvora u trajanju od devet meseci, koliko je i pojedinačno utvrđena za krivično delo iz člana 227. KZ, za koje je u ovom postupku prvi put okrivljeni oglašen krivim.

Ovakvom odlukom nije prekršena zabrana iz člana 453. ZKP, te time nije učinjena ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP jer je sud u pogledu pravne ocene a tako i krivične sankcije, imajući u vidu sada osuđujuću presudu u odnosu na oba krivična dela za koja je okrivljeni optužen, okončao krivični postupak pravilnom primenom odredaba krivičnog zakona kod izricanja krivične sankcije.

Branilac okrivljene AA je u podnetom zahtevu ukazao da je drugostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer presuda nema uopšte raloga o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a osim toga, izreka presude je protivrečna sama sebi i izvedenim dokazima, nedorečena i nerazumljiva, s obzirom da je iz izreke presude izostao deo činjeničnog opisa krivičnog dela koji se odnosi na okrivljenu AA. Po navodima branioca, izreci prvostepene presude nedostaju preciziranja mesta izvršenja svake radnje, opis svačije radnje kao i okolnosti vezanih za prethodni dogovor, preciziranje vremenskog perioda koji se okrivljenoj stavlja na teret, na koji način je izreka učinjena nerazumljivom u smislu člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Dalje, branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu navodi da Apelacioni sud u Novom Sadu nije cenio sve žalbene navode te faktički ukazuje na učinjenu povredu odredbe člana 460. ZKP.

Takođe, u podnetom zahtevu branilac okrivljene AA ističe i da je sud načinio propuste u pogledu ocene izvedenih dokaza te ukazao da iz odbrane okrivljenog BB proizilazi da u menjanju i prilagođavanju knjigovodstvene dokumentacije „Agrovojvodina komercservis“ d.o.o. Subotica nije učestvovala okrivljena AA, već da su te poslove obavljali njen gazda GG i okrivljeni BB. Osim toga, iako u spisima postoje transkripti telefonskih razgovora, poruka, odluka Upravnog odbora „Viktorija grup“ niko na te okolnosti od svedoka nije saslušan, a okrivljena AA nije mogla otuđiti 153.000.000,00 dinara, a da to njen direktor ne zna i da nestane roba na način kako je to obrazloženo u presudi. Tokom postupka branilac smatra da nije dokazano da je ona bila odgovorno lice, s obzirom da nije donosila odluke, nije raspolagala robom, niti sredstvima, a uz to zanemaruje se činjenica da je okrivljena prodavala robu uz znanje direktora GG, da robu prati dokumentacija koju ne sačinjava okrivljena, kao i da je sam GG rekao da sve što se u privrednom društvu napravi on mora da zna. Samim tim, po braniočevim navodima, nije dokazano da je okrivljena imala svojstvo odgovornog lica i da je kao odgovorno lice prekoračila granice svog ovlašćenja, pa nema bitnih obeležja krivičnog dela iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Sa druge strane, branilac ističe da sud nije dao svestranu ocenu izvedenih dokaza, jer iako su tokom postupka saslušani svi zaposleni u „Agrovojvodina komercservis“ niko od njih nije mogao da potvrdi da je okrivljena AA mogla da sačini fakture, niti je iko od ispitanih svedoka mogao da potvrdi da je okrivljena na bilo koji način oštetila „Agrovojvodina komercservis“ d.o.o. gde je radila, ni BB. Iako ne postoji dokaz da je okrivljena pribavila protivpravnu imovinsku korist, sud isključivo nju obavezuje da protivpravnu imovinsku korist vrati.

Svim napred iznetim navodima kojima branilac daje sopstvenu ocenu dokaza, polemiše sa iskazima svedoka i činjeničnim utvrđenjima suda, suštinski se pravnosnažne presude pobijaju zbog pogešno i nepotpuno utvđenog činjeničnog stanja (440. ZKP).

Branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ukazuje još i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja povreda predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja navedene povrede branilac ukazuje na činjenicu da je okrivljena, iako do sada neosuđivana, osuđena na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koju će izdržati u prostorijama u kojima stanuje, dok je okrivljeni BB iako je već osuđivan u Somboru za utajen porez, dobio uslovnu osudu, na koji način polemiše sa stavom suda o svrsi kažnjavanja i opravdanosti izrečenih krivičnih sankcija, čime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, sve u vezi člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), 438. stav 2. tačka 2) ZKP, 460. ZKP i člana 440. ZKP i 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitost branioca okrivljene AA, advokata Biserke Krpić, u navedenim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog BB je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da su „određene radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 357. KZ, u momentu donošenja drugostepene presude, zastarele“, te je ukazao na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, kao i da je povređen princip zabrane ne bis in idem u toku prvostepenog postupka, jer se za iste radnje izvršenja već vodio postupak pred poreskom upravom, međutim dalje u obrazloženju zahteva ne precizira istaknute povrede pa zahtev u ovom delu nema sadržaj.

Sa druge strane, branilac okrivljene AA, je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazala numerički na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9 ) ZKP, ali u obrazloženju podnetog zahteva ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoji istaknuta povreda, pa zahtev u tom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Takođe, branilac okrivljene AA je ukazao i da se pobijane presude zasnivaju na nedozvoljenim dokazima te da je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Kao nezakonite dokaze branilac označava transkripte praćenih razgovora i komunikacije između okrivljenog BB i vlasnika „Viktorije grup“, kao i odluke Upravnog odbora „Viktorija grup“, zaključen protokol između „BB“ d.o.o. od 27.01.2011. godine i „Agrovojvodine komercservis“ Subotica, ali s obzirom da je izostalo pojašnjenje u čemu se nezakonitost svih ovih dokaza ogleda i da navedena povreda nije obrazložena, po nalaženju ovog suda i u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj.

Podnetim zahtevom branioca okrivljene ukazuje se i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP kao i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ali kako se u obrazloženju zahteva ne obrazlažu istaknute povrede to i u ovom delu zahtev nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je obavezno navođenje u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, ali to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, s obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1, člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić