Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1050/21 od 26.01.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Janka Krstića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Janka Krstića, advokat Slobodan Antonić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) i stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pravnosnažnu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Janka Krstića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog Janka Krstića u podnetom zahtevu ističe da je prvostepeni sud izvršio izmenu optužnog akta, tako što je u izreci presude razdvojio činjenični opis i određenu količinu opojne droge tretirao kao količinu koju je okrivljeni neovlašćeno držao radi prodaje, dok je manju količinu opojne droge, za koju je utvrdio da je okrivljeni neovlašćeno držao za sopstvenu upotrebu, tretirao kao drugo krivično delo – iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika. Imajući u vidu da je javni tužilac, celokupnu količinu opojne droge navedene u optužnom aktu, tretirao kao količinu koju je okrivljeni neovlašćeno držao radi prodaje i kao jedno krivično delo - iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, prema stavu branioca, prvostepeni sud je na opisani način prekoračio optužni akt i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, obzirom da nije mogao, onu količinu opojne droge, za koju je zaključio da je okrivljeni neovlašćeno držao za sopstvenu upotrebu, “ugraditi“ u izreku presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužnog akta Višeg javnog tužioca u Šapcu Kto 50/20 od 02.12.2020. godine, sud nije prekoračio optužbu, odnosno nije povredio ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog Janka Krstića.

Ovo stoga što sud može izmeniti opis dela dat u optužnici, a da ne prekorači optužbu, sve dok izmenjeni opis ostaje u granicama činjeničnog osnova optužnice tj. u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja određenog krivičnog dela.

U konkretnom slučaju optužbom je okrivljenom stavljeno na teret da je kritičnom prilikom „neovlašćeno radi prodaje držao...u gepeku svog automobila u kutiji pribora za hitnu pomoć, opojnu drogu „Amfetamin“.....ukupne neto mase 24,26 grama, opojnu drogu „Amfetamin“....ukupne neto mase 24,16 grama zajedno sa jednom polovinom tablete „klonazepama“ neto mase 0,09 grama, opojnu drogu „Amfetamin“...ukupne neto mase 42,76 grama i jednu elektronsku vagicu....a u svojoj kući, u spavaćoj sobi....opojnu drogu „Cannabis sativa“...ukupne neto mase 0,27 grama...“, čime je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Pobijanom presudom okrivljeni je oglašen krivim zbog istog krivičnog dela, zbog iste vrste i količine opojne droge, kao u optužnom aktu javnog tužioca, s tim što je sud, shodno utvrđenom činjeničnom stanju na glavnom pretresu, razdvojio radnje neovlašćenog držanja manje količine opojne droge za sopstvenu upotrebu od radnji neovlašćenog držanja opojne droge radi prodaje, nalazeći da postoji jedno krivično delo izvršeno sa više akata odnosno radnji iste vrste, koje su povezane u prirodnu logičnu celinu i čine radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, navedenom izmenom u pobijanoj presudi - u vidu označavanja da je određenu manju količinu opojne droge okrivljeni neovlašćeno držao za sopstvenu upotrebu i u tom smislu razdvajanjem radnji okrivljenog u izreci presude, sud nije prekoračio optužbu odnosno narušio objektivni identitet optužbe i presude, jer takvim postupkom nije prešao granice činjeničnog osnova optužnice. Ovo stoga što je činjenični osnov optužbe – neovlašćeno držanje opojne droge, pa u situaciji, kao što je u konretnom slučaju, kada sud nađe da određena količna opojne droge nije namenjena prodaji već da se radi o manjoj količini namenjenoj sopstvenoj upotrebi, što je povoljnije za okrivljenog, sud je ovlašćen da, držeći se već utvrđenog činjeničnog osnova optužbe, izvrši navedenu činjeničnu izmenu i time nije postupio suprotno odredbi člana 420. ZKP.

Kako je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni Janko Krstić, oglašen krivim, to su neosnovani navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu, kao razlog podnošenja istog, navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a kao nezakonit dokaz na kome se presuda ne može zasnivati označava zapisnik PU Šabac o pretresanju stana i drugih prostorija okrivljenog od 03.03.2020. godine, koji pretres je vršen po naredbi Višeg suda u Šapcu Kpp Pov 44/20 od 02.03.2020. godine i kojom naredbom je prema navodima branioca bilo obuhvaćeno i vozilo okrivljenog. Prema navodima branioca, navedeni zapisnik sačinjen je suprotno članu 156. stav 7. ZKP, zbog čega je isti, kao i dokazi proistekli iz pretresa - potvrda o privremeno oduzetim predmetima, forenzička dokumentacija, forenzički pregled lica mesta i fizičko hemijsko veštačenje Nacionalnog centra za forenziku, morao biti izdvojen iz spisa i nije mogao biti korišćen kao dokaz.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Janka Krstića bili su predmet razmatranja drugostepenog veća Apelacionog suda u Novom Sadu koje je postupalo po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Šapcu K 11/21 od 28.10.2021. godine. Drugostepeno veće Apelacionog suda u Novom Sadu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 2., u prvom i drugom pasusu i na strani 3. u prvom i drugom pasusu obrazloženja presude Kž1 1050/2021 od 26.01.2022. godine iznelo jasne i argumentovane razloge za svoj stav – da je zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija okrivljenog od 03.03.2020. godine sačinjen suprotno odredbi člana 156. stav 7. ZKP, obzirom da je radnji pretresanja prisustvovao samo jedan svedok, što, u konkretnom slučaju, nije bilo od odlučnog uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke, jer se prvostepena presuda ne zasniva samo na ovom dokazu već i na drugim dokazima izvedenim u zakonito sprovedenom postupku, dok je pregled vozila okrivljenog obavljen u skladu sa članom 286. ZKP, koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, iako je pretresu stana i drugih prostorija okrivljenog prisustvovao samo jedan svedok, suprotno odredbama ZKP, na taj način ipak nije učinjena apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja bi dovela do ukidanja prvostepene presude, kako je to pravilno našao drugostepeni sud, obzirom da je očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda i okrivljeni Janko Krstić oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Ostalim navodima zahteva kojima branilac osporava razloge drugostepene presude, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ukazuje se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Navedna povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa se Vrhovni kasacioni sud, u razmatranje tih navoda nije upuštao.

Nadalje, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, ali navodi zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se istaknuta povreda postupka konkretno sastoji. Kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje samo u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda istaknuta povreda zakona na koje se zahtevom samo ukazuje, to se ovaj sud ni u razmatranje ove povrede, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                     Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić