Istom presudom u stavu drugom na osnovu člana 422. stav 1. tač. 1. i 3. ZKP prema okrivljenom M.S. odbijena je optužba da je izvršio krivično delo teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ i krivično delo krađe iz člana 203. stav 1. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1216/14 od 09.10.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog M.S. i njegovog branioca, pa je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.19270/10 od 14.05.2014. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.S., advokat S.A., iz razloga što je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, jer je pobijanim odlukama povređeno i uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog koje je zajemčeno Ustavom, dok iz obrazloženja navedene povrede proizlazi da je zahtev podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane odluke ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu pred potpuno izmenjenim većem, a da branilac na osnovu člana 488. stav 2. ZKP bude pozvan na sednicu veća.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 486. i 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.S. je neosnovan.

Branilac okrivljenog M.S. u zahtevu navodi da se u krivično pravnim radnjama opisanim u stavu 1 tačka 2 izreke prvostepene presude stiču svi bitni elementi krivičnog dela teške krađe iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ, a ne elementi krivičnog dela razbojništva iz člana 206. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim prvostepenom presudom. Na taj način je povređen zakon na štetu okrivljenog, i na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog M.S. je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela bliže opisanog u stavu 1 tačka 2 izreke prvostepene presude, za koje je okrivljeni oglašen krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštiti zakonitosti branioca okrivljenog M.S. ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, navodima da je povodom upotrebe iste javne isprave okrivljeni M.S. osuđen i izdržao kaznu po presudi inostranog suda u Grčkoj u periodu od marta 2002. godine do oktobra 2003. godine, pa pobijanom presudom nije mogao biti oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ bliže opisano u stavu 1 tačka 3 izreke prvostepene presude obzirom da se radi o presuđenoj stvari. Branilac okrivljenog M.S. uz zahtev nije dostavio presudu inostranog suda na koju se poziva.

Iz izreke prvostepene presude stav 1 tačka 3 proizilazi da je okrivljeni M.S. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela falsifikovanja isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje je izvršio neutvrđenog dana 2005. godine, dok se nalazio na izdržavanju kazne zatvora u Grčkoj po presudi inostranog suda.

Iz odbrane okrivljenog M.S. date na glavnom pretresu pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu K 19270/10 od 07.03.2013. godine, proizilazi da se okrivljeni na izdržavanju kazne zatvora u Grčkoj, zbog osude inostranog suda, nalazio u periodu od 2001. do 2003. godine, i da je krivično delo iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ izvršio dok se nalazio u zatvoru, a da bi pribavljenu dozvolu koristio po izlasku iz zatvora.

Imajući u vidu da je krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni M.S. oglašen krivim prvostepenom presudom, prema navodima izreke izvršeno tokom 2005. godine dakle nakon što je okrivljeni prema sopstvenom iskazu, a i prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, izdržao kaznu zatvora u Grčkoj po osudi inostranog suda (od 2001. do 2003. godine), neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da je zbog istog dela okrivljeni već pravnosnažno osuđen. Krivično delo za koje je okrivljeni M.S. oglašen krivim presudom u odnosu na koju je zahtev podnet očigledno je izvršeno nakon izdržavanja kazne po presudi inostranog suda (od 2001. do 2003. godine), pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se u ostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.S., kojima se ukazuje da je krivični zakonik u pogledu vinosti okrivljenog pogrešno primenjen, nije upuštao, obzirom da isto predstavlja osporavanje činjeničnih utvrđenja suda, a što u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog koga bi okrivljeni mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                            Dragiša Đorđević, s.r.