.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 35/2016
20.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.I., zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I., adv. N.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Jagodini K 112/12 od 31.03.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 878/15 od 29.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 20.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I., adv. N.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Jagodini K 112/12 od 31.03.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 878/15 od 29.09.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Jagodini K 112/12 od 31.03.2015. godine, okrivljeni M.I. oglašen je krivim zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci koju će izdržati po pravnosnažnosti presude i istovremeno je određeno da se ova kazna u smislu člana 45. stav 5. KZ ima izvršiti na taj način što okrivljeni M.I. ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje uz primenu mere eletkronskog nadzora osim u slučajevima propisanim Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera.
Okrivljenom je određeno izvršenje kazne zatvora na način predviđen članom 45. stav 5. KZ, s tim što ako jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne.
Okrivljeni je obavezan i na osnovu člana 261. i 264. ZKP da plati na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 312.329,00 dinara sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.
Oštećeni M.1 i M.2 V. radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni su na parnicu.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 878/15 od 29.09.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog M.I. i njegovog branioca, a presuda Višeg suda u Jagodini K 112/12 od 31.03.2015. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog M.I., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine ili pak iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I., adv. N.M., je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog M.I., adv. N.M., navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva, povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, samo formalno označava povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, s tim što ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, dok u suštini, u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, te povredu odredaba krivičnog postupka, a što sve ne predstavlja razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.
Naime, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.I., adv. N.M. ukazuje se da prvostepeni sud nije pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, da je vršio selektivnu ocenu dokaza, kao i da nije utvrdio umišljaj okrivljenog da je suprotno zakonu i zakonskim propisima pribavljajući drugom fizičkom licu kakvu korist nanosio drugom kakvu štetu.
Takođe, navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje da je prvostepena presuda nerazumljiva (a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a koja povreda ne predstavlja u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.
Kako je dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, kao i na povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a iz kojih razloga zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog M.I., adv. N.M., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r. Nevenka Važić,s.r.
