Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 11.800,00 dinara i sudski paušal u iznosu od 40.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 311/23 od 11.07.2023. godine delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Aleksandra Marijaša, preinačena je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 129/22 od 02.02.2023. godine, u pogledu odluke o kazni, pa su okrivljenom za krivična dela za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim, prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora, i to: za dva krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, opisana pod tačkom 1 i 2 izreke presude - kazne zatvora u trajanju od po 1 (jedne) godine; za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, opisano pod tačkom 3 izreke presude - kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci; za krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, opisano pod tačkom 4 izreke presude, kazna zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog Aleksandra Marijaša odbijena kao neosnovana, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Aleksandra Marijaša, advokat Živko Todorović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, dok iz obrazloženja proizilazi da je isti podnet i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i donese presudu kojom se ukidaju u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Marijaša, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na nezakonitim dokazima i to na iskazima tada maloletnih ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ datim u postupku koji je prema njima razdvojen i pravnosnažno okončan pred sudijom za maloletnike, a sud se nakon ukidanja prve prvostepene presude, po stavu branioca, nezakonito na osnovu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP upoznao sa sadržinom njihovih iskaza i isključivo na tim iskazima zasnovao osuđujuću presudu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Marijaša, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je, u ponovljenom postupku, nakon ukidanja prve prvostepene presude, na glavnom pretresu održanom dana 02.02.2023. godine, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, pročitao odbrane tada maloletnih ĐĐ, EE, ZZ i ŽŽ, koje su dali pred policijom odnosno u postupku koji je vođen po zahtevu za pokretanje pripremnog postupka VJT u Novom Sadu Ktm 183/17 od 21.04.2017. godine i predlogu za izricanje krivične sankcije VJT u Novom Sadu Ktm 183/17 od 19.06.2017. godine, u prisustvu njihovih branilaca i zakonskih zastupnika i to: odbrane tada maloletnih ĐĐ i EE sa zapisnika o saslušanju pred PU Novi Sad od 21.04. 2017. godine i njihove odbrane date pred sudijom za maloletnike Višeg suda u Novom Sadu od istog datuma, u postupku Krm 7/17, te odbrane tada maloletnih ZZ od 07.06.2017. godine i ŽŽ od 08.06.2017. godine, koje su date pred sudijom za maloletnike Višeg suda u Novom Sadu, u postupku KIM 100/17, a zatim i odbrane koje su navedena tada maloletna lica, dala na glavnom pretresu održanom pred većem za maloletnike Višeg suda u Novom Sadu, u predmetu KM 87/17 odnosno KM 209/17.

Prvostepeni sud je navedene dokaze izveo nakon što je postupak prema tada maloletnim licima pravnosnažno okončan i prema ĐĐ, EE i ŽŽ rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KM 87/17 od 15.12.2017. godine, a prema ZZ rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KM 209/17 od 28.11.2017. godine, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. Krivičnog zakonika i dr., izrečne vaspitne mere odnosno posebne obaveze, shodno Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, propisano je da osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća pribaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika, ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da je, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazu osuđenog saučesnika u krivičnom delu prema kojem je postupak već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom, način izvođenja dokaza na glavnom pretresu, te iskaz saokrivljenog, dat u odvojenom krivičnom postupku, sam po sebi nije nedozvoljen dokaz i korišćenje istog i zasnivanje presude protiv drugog okrivljenog na tom dokazu, nije isključeno ni zabranjeno odredbama krivičnog procesnog zakona.

Shodno tome, neosnovani su navodi branioca okrivljenog da se presuda ne može zasnivati isključivo ili u odlučujućoj meri na takvom dokazu jer se navedeno ne odnosi na procesnu situaciju propisanu članom 406. stav 1. tačka 5) ZKP, kada se vrši upoznavanje sa sadržinom iskaza saoptuženog prema kome je krivični postupak razdvojen ili već pravnosnažno okončan osuđujućom presudom, već na procesnu situaciju propisanu odredbom člana 481. stav 2. ZKP i na ponavljanje krivičnog postupka osuđenom u odsustvu kada se traži ponavljanje krivičnog postupka jer je nastupila mogućnost da se suđenje sprovede u prisustvu okrivljenog i u tom slučaju se u ponovljenom postupku presuda ne može isključivo ili u odlučujućoj meri zasnivati na iskazu saučesnika okrivljenog koji je već osuđen, što nije situacija u ovom krivičnom postupku.

Međutim, i pored ovoga, pobijane pravnosnažne presude se zasnivaju i na drugim dokazima izvedenim na glavnom pretresu pred Višim sudom u Novom Sadu, pojedinačno pobrojanim na strani 9 prvostepene presude, na iskazima svedoka i pisanim dokazima.

Takođe, Vrhovni sud nalazi da, iako maloletnik nema status optuženog lica, procesni položaj saoptuženog prema kome je doneta osuđujuća presuda, može se izjednačiti sa položajem maloletnika u odnosu na koga je postupak razdvojen i okončan rešenjem kojim je izrečena vaspitna mera, ukoliko je maloletnik saizvršilac u izvršenju istog krivičnog dela, a što je u ovoj situaciji slučaj.

Imajući u vidu sve navedeno, a kako iz spisa predmeta i izreke pravnosnažne prvostepene presude proizilazi da su tada maloletni ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ učestvovali kao saizvršioci u izvršenju krivičnih dela za koja je okrivljeni Aleksandar Marijaš oglašen krivim i osuđen, te da je postupak prema njima pravnosnažno okončan izricanjem vaspitnih mera odnosno posebnih obaveza, to je, po oceni Vrhovnog suda, pravilno prvostepeni sud postupio kada je, na glavnom pretresu izvršio uvid u odbrane navedenih tada maloletnih lica, iznete ranije pred policijom odnosno javnim tužiocem i većem za maloletnike, shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP.

Pri tome, neosnovano branilac ukazuje na presudu Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1142/17, u kojoj je reč o drugačijoj pravnoj situaciji – u kojoj je osuđujuća presuda zasnovana na iskazu ranije osuđenog saučesnika, koji je on opovrgao, dok je u konkretnom slučaju reč o iskazima ranije osuđenih saučesnika, u odnosu na koje su, kao maloletne izvršioce, vođeni odvojeni krivični postupci za izvršena krivična dela, a koji su priznali izvršenje krivičnih dela za koje se terete i pri kojima su u bitnom ostali do kraja postupka, pri čemu tereteći okrivljenog Aleksandra Marijaša sebe nikako nisu doveli u povoljniji položaj za radnje koje su preduzeli u dogovoru sa njim, na koji način nisu povređeni ni pravni standardi Evropskog suda za ljudska prava konkretno izraženi u odluci Luka protiv Italije, na koju se poziva branilac u podnetom zahtevu.

Sledstveno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud, zakonito, u dokaznom postupku izveo dokaze na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju branilac okrivljenog Aleksandra Marijaša neosnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Nadalje, branilac okrivljenog Aleksandra Marijaša, iako numerički ne označava, ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ukazivanjem da je u pogledu krivičnih dela koja su predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, jer se u činjeničnom opisu radnji izvršenja koje prvostepeni sud daje pojedinačno za svako lice, ne navode kvalifikatorne okolnosti koje bi opravdale zaključak suda da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao odnosno delovao u grupi.

Prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju, ne postoje subjektivna i objektivna obeležja grupe, jer iz izreke pravnosnažne presude ne proizilazi međusobna uslovljenost i povezanost radnji svakog od članova grupe, a imajući u vidu da su krivična dela izvršena od strane različitih lica „u sastavu grupe“, samim tim ne postoji ni kontinuitet članstva niti je opisano prethodno detaljno planiranje radnji, kao i postojanje saglasnosti svakog od pripadnika grupe da učestvuju u delatnosti takve grupe odnosno svesti, da su članovi grupe, koja se udružila radi vršenja krivičnih dela.

Međutim, izložene navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP zbog pogrešne pravne kvalifikacije inkriminisanih radnji okrivljenog i na eventualno postojanje u tim radnjama obeležja nekog drugog, blažeg krivičnog dela (koje ne opredeljuje), Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Krivično delo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dok krivično delo iz stava 2. istog člana postoji ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno od strane grupe, ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.

Prema odredbi člana 112. stav 22. Krivičnog zakonika, grupa je najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela, koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu.

U konkretnom slučaju, pobijanom prvostepenom presudom, okrivljeni Aleksandar Marijaš je oglašen krivim da je, u vreme i mestu označenom u izreci presude, u sastavu grupe sa tada maloletnim ĐĐ i ŽŽ (tačka 1.), sa tada maloletnim ĐĐ, ŽŽ i ZZ (tačka 2.), sa tada maloletnim ĐĐ i EE (tačka 3. i 4.), u odnosu na koje je postupak razdvojen, u koju su se udružili radi povremenog vršenja krivičnog dela, uz postojanje činjenica i okolnosti, koje se tiču psihičkog stanja i psihičkog odnosa okrivljenog potrebnog za postojanje dela, ostvarujući zajedničku odluku da pretnjom neposrednim napadom na život ili telo oduzmu tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, s tim što je okrivljeni Aleksandar Marijaš po prethodnom dogovoru dovozio navedena maloletna lica do prodavnica označenih u izreci (pod tačkom 1. do 4.), a oni su pretnjom da će upotrebom noža ili replikom pištolja napasti na život i telo radnika prodavnice oduzeli novac iz prodavnica u iznosima od 22.854,00 dinara (tačka 1.), 3.578,00 dinara (tačka 2.), 39.209,00 dinara (tačka 3.) i 3.600,00 dinara i 5 paklica cigareta „Vinston“ (tačka 4.), te ih je sačekao u blizini, a nakon što su se maloletna lica vratila u vozilo sa novcem koji je pribavljen izvršenjem krivičnog dela, zajedno sa njima se udaljio sa lica mesta, omogućivši im da brzo pobegnu, pribavivši za sebe protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 14.854,00 dinara (tačka 1.), 3.578,00 dinara (tačka 2.), 12.000,00 dinara (tačka 3.) i 3.600, 00 dinara (tačka 4.).

Po oceni Vrhovnog suda, iz ovakvog činjeničnog opisa krivičnih dela u izreci presude, proizlazi opis grupe, kao kvalifikatorne okolnosti i objektivnog zakonskog obeležja krivičnog dela iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, onako kako je to predviđeno članom 112. stav 22. Krivičnog zakonika, a za čije postojanje suprotno navodima branioca nije potreban kontinuitet i sporazumno delovanje u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela (što je obeležje organizovane kriminalne grupe iz člana 112. stav 35. Krivičnog zakonika), već je dovoljno da se radi o grupi od najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela, koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu.

Krivična dela opisana pod tačkom 1, 3 i 4 su izvršila tri lica, a krivično delo opisano pod tačkom 2, četiri lica, pri čemu je svako od njih imao unapred određen zadatak i okvir delovanja, između ovih lica je postojala veza, odnosno dogovor za izvršenje predmetnih krivičnih dela na štetu oštećenih, u vreme i na mestu kako je to navedeno u dispozitivu optužnog akta i izreci prvostepene presude.

Shodno tome, iz izreke presude, u kojoj je opisana uloga okrivljenog Aleksandra Marijaša, kao člana grupe formirane radi povremenog vršenja krivičnog dela i konkretne radnje koje je preduzimao u cilju oduzmanja tuđe pokretne stvari u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi (tada maloletna lica vozio do prodavnica, čekao i odvozio, omogućavajući im na taj način da brzo pobegnu, nakon čega su međusobno delili oduzeti novac, pri čemu je okrivljeni Aleksandar Marijaš, nakon svakog izvršenog krivičnog dela dobijao svoj deo novca), kao i uloga i radnje tada maloletnih lica u sastavu grupe (ulazili u prodavnice i uz pretnju nožem i replikom pištolja od radnica oduzimali novac, a prilikom krivičnog dela opisanog pod tačkom 4. i cigarete), proizilaze sva zakonska obeležja kvalifikovanog oblika četiri krivična dela iz člana 206. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, za koja je oglašen krivim, što zaključuje i drugostepeni sud, prihvatajući kao pravilne razloge prvostepenog suda (date na strani 26, 27 i 28 obrazloženja prvostepene presude) i ocenjujući kao neosnovane navode u žalbi branioca okrivljenog, podnete zbog iste povrede zakona, o čemu je u svojoj presudi na strani 4. dao razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Samim tim, po oceni Vrhovnog suda, pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Marijaša.

Pored ovoga, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, koje osporava polemisanjem sa radnjom izvršenja predmetnih krivičnih dela i u vezi sa tim u obrazloženju zahteva, ukazuje i na povredu odredbe člana 16. ZKP.

Takođe, branilac u podnetom zahtevu, ukazuje na povredu odredbe člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, isticanjem da je okrivljenom povređeno pravo na odbranu jer je sud, donoseći rešenje da čita iskaze saokrivljenih, odbrani uskratio pravo da im postavlja pitanja i prigovara njihovim iskazima.

Nadalje, navodima kojima se osporavaju razlozi pravnosnažnih presuda, po oceni Vrhovnog suda, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok navodi kojima branilac ukazuje da na zapisniku o glavnom pretresu, sud nije naveo razloge zbog kojih dokaze izvodi shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 406. stav 3. ZKP.

Međutim, kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, povreda odredbi članova 16., 68. stav 1. tačka 10) i 406. stav 3. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), to se Vrhovni sud, u razmatranje i ocenu istih, nije upuštao.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP odlučio kao u izreci presude i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Marijaša, odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić