Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA-advokat Ismet Hadžić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane odluke i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog navodi da je optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela iz člana 358. stav 1. KZ, koji u sebi ne sadrži kao element bića krivičnog dela upotrebu neistinite isprave „da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju“, dok je okrivljeni presudom oglašen krivim da je „upotrebio u pravnom saobraćaju“, što je element bića krivičnog dela iz člana 358. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje delo nije obuhvaćeno optužbom. Po oceni branioca niži sudovi su samo paušalno utvrdili da je okrivljeni stavio u pravni saobraćaj vozačku dozvolu iz razloga što prilikom zaustavljanja i kontrole okrivljenog kao učesnika u saobraćaju u naselju ... u Novom Pazaru, ovlašćena službena lica PU Novi Pazar nisu izdala potvrdu okrivljenom o privremeno oduzetim predmetima tj. o oduzetoj vozačkoj dozvoli, što su bili dužni izdati shodno članu 60. Zakona o policiji.

Iznete navode zahteva branioca Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Prema sadržini izreke presude Osnovnog suda u Sjenici K.br.50/2023 od 24.05.2023. godine okrivljeni AA je „dana 21.05.2021. godine u Sjenici u stanju uračunljivosti, sposoban da shvati značaj svog dela i u mogućnosti da upravlja svojim postupcima i sa umišljajem doveo u zabludu ovlašćeno službeno lice PS Sjenica, BB da overi štogod neistinito što služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, tako što je podneo zahtev da mu se izda nova vozačka dozvola, uz koju je priložio izjavu da je važeću vozačku dozvolu izdatu od PS Sjenica izgubio na području teritorije Opštine Sjenica, iako je znao da to nije istina, jer mu je na osnovu važeće saobraćajne dozvole serijskog broja ... izrečena mera zabrane upravljanja motornim vozilom, u šta je referent za vozačke i saobraćajne dozvole poverovao, izdao mu duplikat vozačke dozvole, serijski broj ..., sa datumom izdavanja 09.06.2021. godine, koji je potom koristio u pravnom saobraćaju, svestan zabranjenosti svog dela, čije je izvršenje i hteo“, čime je izvršio krivično delo navođenje na overavanje neistinog sadržaja iz člana 358. stav 1. Krivičnog zakonika, pa je u izreci prvostepene presude u potpunosti sadržan činjenični opis i pravna kvalifikacija krivičnog dela navedenog u optužnom predlogu.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe).

Po oceni Vrhovnog suda, u izreci pravnosnažne presude, a u odnosu na optužni akt, postoji identitet lica koje je optuženo i to okrivljenog AA (subjektivni identitet) i dela koje je predmet optužbe i to krivičnog dela navođenje na overavanje neistinog sadržaja iz člana 358. stav 1. Krivičnog zakonika (objektivni identitet), a za koje krivično delo je okrivljeni oglašen krivim. Pri tome je činjenični opis u potpunosti jednak dispozitivu optužnog predloga, te presudom optužba nije prekoračena.

Imajući navedeno u vidu, Vrhovni sud je navode branioca okrivljenog da je povređena odredba člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenio neosnovanim.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da su nižestepeni sudovi utvrdili da je okrivljeni upotrebio u pravnom saobraćaju vozačku dozvolu, što ukazuje na postojanje povrede krivičnog zakonika iz člana 439. tačka 1) ZKP, iz razloga što je odredbom člana 183. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano da „vozač ne sme da koristi obrazac vozačke dozvole čiji je nestanak prijavio nadležnom organu“. Branilac navedeno obrazlaže time da bi postojalo predmetno krivično delo, potrebno je da je okrivljeni doveo u zabludu navedeni nadležni organ da overi nešto neistinito u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi, što ima da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju. Branilac smatra da je podnošenjem zahteva PS Sjenica, okrivljeni postupio u skladu sa zakonom i od nadležnog organa zatražio da mu isti izda duplikat vozačke dozvole iz razloga jer je original važeću vozačku dozvolu izgubio. Branilac na kraju zaključuje da iz činjeničnog opisa dela proizilazi ostvarenost prekršajnog dela iz člana 183. stav 3. u vezi člana 388. stav 1. tačka 53. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Odredbom člana 358. KZ je propisano da ko dovođenjem u zabludu navede nadležni organ da u javnoj ispravi, zapisniku ili knjizi overi štogod neistinito što može da služi kao dokaz u pravnom saobraćaju, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

U konkretnom slučaju se ne radi o prijavljivanju nestanka vozačke dozvole niti o korišćenju dobijenog obrasca, već o lažnom prikazivanju činjenice o navodnom nestanku vozačke dozvole, da bi se u izdatom duplikatu izbeglo evidentiranje podatka o izrečenoj meri zabrane upravljanja motornim vozilom, što čini nameru okrivljenog koja je opisana u izreci prvostepene presude. S toga su u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude ostvareni svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela navođenje na overu neistinog sadržaja iz člana 358. stav 1. KZ, za koje delo je okrivljeni AA oglašen krivim, zbog čega se suprotni navodi branioca okrivljenog izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti, a vezano za povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjuju neosnovanim.

Iako je branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno označio povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, pa po oceni Vrhovnog suda, u ovom delu podneti zahtev nema propisani sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloge za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga se ovaj sud u razmatranje i ocenu ovih navoda nije upuštao.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić