Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Srđana Popovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Rumi 5K 157/23 od 15.01.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 259/24 od 10.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 01.04.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Srđana Popovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Rumi 5K 157/23 od 15.01.2024. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 259/24 od 10.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi 5K 157/23 od 15.01.2024. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko u datom roku kaznu ne plati ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom odlučeno je o troškovima krivičnog postpuka i istaknutom imovinskopravnom zahtevu na način bliže naveden u izreci prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 259/24 od 10.12.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Slaviše Miljuš i presuda Osnovnog suda u Rumi 5K 157/23 od 15.01.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Srđan Popović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da se odloži izvršenje krivične sankcije.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća, održanoj u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja numerisane povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac navodi da je okrivljeni i sam doveden u zabludu, s obzirom da je po nalogu oštećenog BB uplatio novac licu u Nemačkoj koje je trebalo da mu isporuči vozilo, te na strani okrivljenog nije postojala namera da izvrši ovo krivično delo i nije postojao umišljaj koji je nužan element ovog krivičnog dela. Samim tim, po navodima branioca, okrivljeni je doveden u zabludu od strane trećeg lica, a kada je utvrdio da ne može da reši problem koji je nastao, rekao je oštećenom da će mu vratiti novac, pri čemu je, nakon spornog događaja, sa oštećenim nastavio saradnju, a kojim navodima suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, te pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP .

Dalje, u podnetom zahtevu branilac numeriše i obrazlaže povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodima da je sud imao uslova da okrivljenom izrekne meru upozorenja – uslovnu osudu za krivično delo za koje je osuđen, posebno uzimajući u obzir olakšavajuće okolnosti, te činjenicu da je isti porodičan čovek, da ranije nije bio osuđivan, da se u više navrata obraćao nadležnom javnom tužilaštvu, da u međuvremenu nije izvršio ni jedno krivično delo, a koje sve okolnosti sud nije uzeo u obzir prilikom izricanja krivične sankcije, kojim navodima branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Branilac u podnetom zahtevu ukazuje na učinjenu povredu zakona koju numeriše kao povredu člana 441. ZKP, bez označavanja stava, i navodi da je sama odluka o imovinskopravnom zahtevu doneta bez ijednog dokaza o novčanom iznosu koji je oštećeni dao okrivljenom, te se ova odluka zasniva samo na izjavi oštećenog koji je direktno zainteresovan za postupak, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na nepostojanje dokaza da je učinjena šteta i osporava iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi, na koji način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac osim toga, u zahtevu numeriše da je pobijanim presudama učinjena i povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP i obrazlaže da nisu bili ispunjeni uslovi da se okrivljenom sudi u odsustvu, a pobijana odluka ne sadrži konkretno obrazloženje zbog čega postoje naročito važni razlozi sa suđenje u odsustvu okrivljenog.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojima su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3), člana 440. i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                    Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković