Vrhovni kasacioni sud je, održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 ... 55/2014) propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.

Branilac okrivljenog je u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno označio da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to protiv pravnosnažnog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.3849/11-Kv br. 2291/14 od 19.12.2014. godine, kojim je odbačen zahtev osuđenog Ž.Ć. od 10.12.2014. godine za ponavljanje krivičnog postupka okončanog presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 3849/11 - Kv br. 1210/14 od 10.07.2014. godine (pravnosnažno dana 21.08.2014. godine) a koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2 40/15 od 16.01.2015. godine.

Iz obrazloženja proizilazi da se zahtev uopšte ne odnosi na pravnosnažno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.3849/11-Kv br. 2291/14 od 19.12.2014. godine niti na postupak koji je prethodio njegovom donošenju već na postupke koji su pravnosnažno okončani presudama koje su donete ranije, a ovde su bile predmet odluke o izricanju jedinstvene kazne.

S`tim u vezi branilac okrivljenog navodi da je okrivljeni Ž.Ć. u podnetom zahtevu za ponavljanje krivičnog postupka izneo stav da je odlukom Petog opštinskog suda u Beogradu K. br. 443/07 od 12.02.2008. godine koja je preinačena presudom Prvog osnovnog suda K 3849/11 - Kv 1210/14 od 10.07.2014. godine povređen krivični zakon koji je tada bio na snazi, jer se u konkretnom slučaju radi o već presuđenoj stvari zbog čega je trebalo pri odlučivanju primeniti odredbe člana 473. stav 1. ZKP-a, budući da je jedna od radnji produženog krivičnog dela prevare za koje je oglašen krivim presudom Petog opštinskog suda u Beogradu Kbr.443/07 od 12.02.2008. godine, već bila obuhvaćena produženim krivičnim delom prevara za koje je okrivljeni oglašen krivim presudom Okružnog suda u Kraljevu K.br.295/07 od 26.11.2007. godine, pa je u tom smislu obzirom da se radi o već presuđenoj stvari trebalo primeniti odredbe člana 473. stav 1. ZKP u odnosu na navedenu pravnosnažnu presudu Petog opštinskog suda u Beogradu.

Imajući u vidu da je branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti formalno podneo protiv pravnosnažnog rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.3849/11-Kv br. 2291/14 od 19.12.2014. godine, kojim je odbačen zahtev osuđenog Ž.Ć. od 10.12.2014. godine za ponavljanje krivičnog postupka okončanog presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K br. 3849/11 - Kv br. 1210/14 od 10.07.2014. godine (pravnosnažno dana 21.08.2014. godine) a koje je potvrđeno rešenjem Višeg suda u Beogradu Kž2 40/15 od 16.01.2015. godine, to se dakle imajući u vidu napred citiranu odredbu člana 482. stav 1. ZKP-a u konkretnom slučaju navedeni zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek može odnositi i podneti samo zbog toga što je upravo tim pravnosnažnim odlukama povređen zakon ili su povređene odredbe postupka koji je prethodio njihovom donošenju. Pri ovome se, u konkretnom slučaju, pod postupkom koji je prethodio donošenju napred navedenih pravnosnažnih presuda smatra postupak od trenutka podnošenja zahteva za izricanje jedinstvene kazne pa do donošenja pravnosnažne odluke o tom zahtevu, a nikako se ne smatraju postupci koji su pravnosnažno okončani pre podnošenja zahteva za izricanje jedinstvene kazne i to presudama koje su bile predmet odluke o izricanju jedinstvene kazne.

S`obzirom na sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, tačnije da iz celokupne sadržine istog nedvosmisleno proizilazi da se navedeni zahtev isključivo odnosi na postupke koji su ranije pravnosnažno okončani presudama kojima je okrivljeni oglašen krivim i osuđen za više krivičnih dela, odnosno na jednu od presuda koja je bila predmet odluke o izricanju jedinstvene kazne, a da se ne ukazuje na povredu zakona u pravnosnažnim presudama i postupku kod izricanja jedinstvene kazne, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, na osnovu člana 478. stav 1. tačka 2. ZKP-a u vezi člana 482. stav 1. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je odbacio kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.Ć. adv. G.V.

Zapisničar-savetnik,                                                                 Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                Nevenka Važić, s.r.