Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Uroš Obradović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) do 10) ZKP, člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači u celini pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i, u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA, u podnetom zahtevu ističe kako delo za koje je okrivljeni oglašen krivim ne sadrži bitna obeležja krivičnog dela iz člana 170. stav 1. KZ, na koje član 170. stav 2. KZ upućuje. Po stavu branioca, u opisu krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. KZ, koje je okrivljenom stavljeno na teret i za koje je pravnosnažno oglašen krivim, nije naveden bitan element bića predmetnog krivičnog dela i to „ko uvredi drugog“, a što samim tim isključuje postojanje ovog krivičnog dela. Branilac ističe da postupci okrivljenog u konkretnoj situaciji nisu učinjeni u nameri omalovažavanja, niti u nameri da se povredi čast i ugled privatnog tužioca, te kako navedene reči uopšte nemaju omalovažavajući značaj, to eventualno mogu predstavljati iznošenje neistinitih činjenica, što nisu obeležja krivičnog dela uvreda, već se eventualno može raditi o kleveti, koja je izmenama Krivičnog zakonika dekriminalizovana iz krivičnog zakonodavstva.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ čini onaj ko uvredi drugog, dok je stavom 2. istog člana propisana stroža kazna ukoliko je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno, između ostalog, na javnom skupu.

Po oceni ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog AA, datom u izreci pravnosnažne presude, navedene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. KZ, zbog koga je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom. Izreka presude sadrži kako objektivna obeležja, u odnosu na radnju izvršenja („dana 12.02.2020. godine, na sednici skupštine stambene zajednice, tokom obraćanja privatnog tužioca BB članovima skupštine stanara, bez povoda i razloga prekinuo govor privatnog tužioca rečima „nemaš ti šta da pričaš, ti si ubio čoveka, ja imam dokaze da si to učinio“), tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, usmeren na izvršenje krivičnog dela u pitanju.

Opisanom radnjom u izreci pravnosnažne presude, jasno je da je okrivljeni kritičnom prilikom povredio čast i ugled privatnog tužioca, jer je terminologija koja je upotrebljena na javnom skupu od strane okrivljenog eksplicitno uvredljivog karaktera, tako da nedostatak zakonskog teksta „uvredio drugoga“ ne znači i nedostatak elemenata krivičnog dela, kako se neosnovano u zahtevu ukazuje, već se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 2. Krivičnog zakonika, za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac takođe ukazuje na nedostatak protivpravnosti, koji se ogleda u postupcima okrivljenog koji su činjeni radi zaštite opravdanih interesa, okrivljenog kao stanara zgrade, a što obrazlaže sopstvenim viđenjem činjeničnog stanja koje je različito od činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi, što predstavlja povredu zakona iz člana 440 .ZKP, koja povreda ne predstavlja dozvoljen razlog u smislu odredbe člana 485 stav 4 ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu iste nije upuštao.

Pored toga, branilac u zahtevu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonit dokaz branilac označava zapisnike o ispitivanju svedoka VV, GG, DD, ĐĐ i EE. Branilac ističe da se odbrana protivila čitanju navedenih zapisnika o ispitivanju svedoka, datih pred Osnovnim sudom u Prokuplju dana 02.02.2021. godine, ali da su zapisnici pročitani i da je prvostepeni sud na njihovim iskazima zasnovao svoju odluku.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA su ocenjeni kao neosnovani.

Prema stanju u spisima, nakon ukidanja prvostepene presude odlukom Višeg suda u Prokuplju Kž1 156/21 od 23.11.2021. godine, prvostepeni sud je na glavnom pretresu dana 29.11.2021. godine, doneo rešenje da se u dokaznom postupku ne ispituju već ispitani svedoci, već da se pročitaju njihovi iskazi sa zapisnika u dosadašnjem toku postupka i da se izvrši uvid u pisane dokaze.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da se upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, može po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakona, ako je svedok ili veštak ispitan neposredno pred istim predsednikom veća ili u skladu sa odredbom člana 404. ovog zakonika.

Postupajući u skladu sa odredbom člana 406. stav 1. tačka 3) ZKP, prvostepeni sud je pročitao iskaze svedoka VV, GG, DD, ĐĐ i EE date pred Osnovnim sudom u Prokuplju dana 02.02.2021. godine, koji su ispitani neposredno pred istim sudijom pojedincem, za šta i nije potrebna saglasnost stranaka, pa se ne može govoriti o nezakonito pribavljenim dokazima.

Zbog toga zapisnici na koje ukazuje branilac nisu nezakoniti dokazi, pa su navodi o povredi odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP neosnovani.

Osim toga, iz obrazloženja zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP. Branilac ovu povredu zakona obrazlaže navodima da iskazi svedoka VV, GG, DD, ĐĐ i EE, koji su u ranijem postupku ispitani, nisu navedeni u obrazloženju ranije prvostepene presude, koja je bila ukinuta po žalbi branioca, pa se ni nova presuda ne može na svim dokazima zasnivati.

Međutim, osporavanjem dokaza na kojima je zasnovana ranija prvostepena presuda, a koji su, u suštini isti dokazi na kojima su zasnovane i pobijane pravnosnažne presude, branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i time ukazuje na povredu odredbe člana 440.ZKP, koja ne predstavlja dozvoljen razlog u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Takođe, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno opredeljuje bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7), 8) i 9) ZKP, kao i povredu krivičnog zakonika iz člana 439 tačka 2) i 3) ZKP i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, branilac u zahtevu ne obrazlaže u čemu se konkretne povrede sastoje, te zahtev za zaštitu zakonitosti u tom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kao ni bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Uroša Obradovića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                 Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić