Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu nalazeći da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, pa ih nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog M.M., advokat M.T. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je Viši sud u Beogradu pobijanim rešenjima povredio zakon iz člana 441. stav 4. ZKP-a i to odlukom o troškovima krivičnog postupka time što je samo delimično usvojio zahtev branioca okrivljenog advokata D.B. za naknadu troškova krivičnog postupka i istovremeno odbio zahteve za naknadu troškova ostala dva branioca sa obrazloženjem da je zakonom propisano da u naknadu troškova postupka ulazi i nagrada branioca u slučajevima kada se okrivljeni oslobodi od optužbe i da nagrada nije uslovljena utvrđenjem da ona spada u nužne izdatke okrivljenog, te se istovremeno osporava zaključak nižestepenih sudova da nagrada branioca ne spada u nužne izdatke, a pogotovu imajući u vidu složenost i vreme trajanja predmetnog krivičnog postupka, što sve ukazuje na opravdanost angažovanja tri branioca. U zahtevu se ističe da je Viši sud u Beogradu navedenom odlukom na štetu okrivljenog povredio i član 74. ZKP-a koji se odnosi na obaveznu odbranu koju je bilo neophodno obezbediti u predmetnom krivičnom postupku u skladu sa stavom 2. i 3. istog člana.

Iz spisa predmeta proizlazi da je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 256/13 od 06.06.2013. godine uvaženjem žalbe okrivljenog M.M. i njegovih branilaca, advokata M.T., advokata M.C. i advokata M.J. preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 325/12 od 13.09.2012. godine, tako što je okrivljeni na osnovu člana 355. tačka 2. oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ-a i krivično delo nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ-a kojom presudom je istovremeno odlučeno na osnovu člana 197. stav 1. ZKP-a da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava. Po donošenju ove presude Viši sud u Beogradu je doneo rešenje kojim je delimično usvojio zahtev branioca okrivljenog, advokata D.B. za naknadu troškova krivičnog postupka i da se okrivljenom isplati iznos od 1.497.000,00 dinara u smislu člana 265. stav 1. ZKP-a i važećoj advokatskoj Tarifi, budući da je okrivljeni zastupan od strane advokata, te je istovremeno odbio kao neosnovane zahteve branilaca okrivljenog advokata M.J. i advokata M.T., za naknadu troškova krivičnog postupka.

Nadalje, odredbom člana 78. stav 3. ZKP-a propisano je da jedan okrivljeni može imati istovremeno u postupku najviše pet branilaca, a da se smatra da je odbrana obezbeđena kad u postupku učestvuje jedan od branilaca, te da odredba člana 265. stav 1. ZKP-a predviđa da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačke 1. do 6. tog Zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci, nagrada branioca i punomoćnika (člana 103. stav 3), kao i nagrade veštaka i stručnog savetnika padaju na teret budžetskih sredstava suda kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, što će se izreći u rešenju, odnosno presudi.

Dakle, iz citiranih odredbi proizlazi da je odbrana okrivljenog obezbeđena kada u postupku učestvuje jedan od više branilaca i da sledstveno tome troškovi krivičnog postupka iz člana 265. stav 1. ZKP-a, koji padaju na teret budžetskih sredstava suda, obuhvataju nužne izdatke i nagradu samo za jednog branioca. Samim tim, u situaciji kada okrivljeni za svoju odbranu izabere više branilaca, tada troškove odbrane - nagradu i nužne izdatke svakog narednog branioca treba da snosi sam okrivljeni, bez obzira na ishod postupka.

Iz iznetih razloga, navodi zahteva branioca okrivljenog da bi nagrada i nužni izdaci svih branilaca trebalo da padaju na teret budžetskih sredstava i da je Viši sud u Beogradu odlučujući na navedeni način povredio zakon iz člana 441. stav 4. ZKP-a i člana 74. ZKP-a koja se odnosi na obaveznu odbranu okrivljenog, su ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da su pobijana rešenja doneta uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP-a koja se ogleda u tome što je izreka prvostepenog rešenja nerazumljiva i protivrečna obrazloženju te da ni prvostepeno ni drugostepeno rešenje ne sadrže razloge o odlučnim činjenicama. Međutim, navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka ne predstavlja razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP-a, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i na osnovu člana 491. stav 1. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                            Predsednik veća-sudija,

Vesna Veselinović, s.r.                                                                        Janko Lazarević, s.r.