Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Dželili Besara, advokat Ratko Ivanov, na osnovu člana 485. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu, na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, te je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, ocenjujući pritom zakonitost preduzetih radnji koje su predmet ispitivanja, u smislu odredbe člana 604. ZKP kojim je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika, ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 85/05 – dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – dr. zakon, 72/09 i 76/10), u daljem tekstu- ranije važećeg ZKP, našao:

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, navodima da je okrivljenom Dželili Besaru, povređeno pravo na odbranu, jer je okrivljeni od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka morao imati branioca, obzirom da se postupak vodio zbog krivičnog dela, za koje je propisana kazna zatvora od 8 godina ili teža. U vezi sa napred navedenim, branilac okrivljenog Dželili Besara, ističe i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se iste zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati i kao nezakonite dokaze označava iskaze svih okrivljenih date u istrazi pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Vranju, a koje iskaze su dali u odsustvu branioca, za delo za koje je bila predviđena obavezna odbrana.

Nesporno je da je odredbom člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP propisano da ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 8 ili teža kazna, okrivljeni mora imati branioca od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka.

Međutim, obzirom na citiranu odredbu člana 604. ZKP, u konkretnom slučaju se primenjuje odredba člana 71. stav 1. ranije važećeg ZKP (važio u vreme saslušanja okrivljenog Dželili Besara od strane istražnog sudije Osnovnog suda u Vranju dana 24.03.2012. godine, a i ostalih saokrivljenih) kojm je propisano da, ako je okrivljeni nem, gluv ili nesposoban da se sam uspešno brani ili ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko 10 godina okrivljeni mora imati branioca već prilikom prvog saslušanja.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Vranju saslušan dana 24.03.2012. godine, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. i člana 61. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od 1 do 8 godina. Obzirom na navedeno, te imajući u vidu odredbu člana 71. stav 1. ranije važećeg ZKP, u konkretnom slučaju okrivljeni u to vreme nije morao imati branioca prilikom saslušanja u istrazi, jer nije bila propisana obavezna odbrana.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je okrivljenom Dželili Besaru povređeno pravo na obaveznu odbranu, isticanjem da je isti prilikom saslušanja pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Vranju morao imati branioca.

Shodno navedenom, po nalaženju ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog Dželili Besara ukazuje na povredu zakona iz člana 74. stav 1. tačka 2) ZKP, a koji član odgovara odredbi člana 71. stav 1. ranije važećeg ZKP, koji se primenjivao u vreme preduzimanja konkretne procesne radnje.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP., imajući u vidu činjenicu da u konkretnom slučaju, nije bila predviđena obavezna odbrana, odnosno protiv okrivljenih se vodio krivični postupak zbog izvršenja krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od 1 do 8 godine, a kako je ispitivanje okrivljenih sprovedeno dana 24.03.2012. godine u vreme kada je na snazi bio ranije važeći ZKP, to iskazi okrivljenih koji su ispitani bez prisustva branioca u istrazi, ne predstavljaju nezakonite dokaze.

Branilac okrivljenog Dželili Besara, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je javni tužilac optužbom tražio izricanje kazne zatvora u trajanju od 2 godine, a da je prvostepeni sud izrekao kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, a drugostepeni sud preinačio na kaznu zatvora od 3 godine, a koje navode Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Ovo sa razloga što, između optužbe i presude shodno članu 420. stav 1. ZKP, mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela opisanog u optužnom aktu i izreci presude, dok zakon ne traži identitet, odnosno istovetnost u pogledu predloga javnog tužioca i presude u pogledu vrste i visine kazne, odnosno krivične sankcije.

Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pobijane presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog Dželili Besara u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i istu obrazlaže navodima da je okrivljeni oglašen krivim za produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u saizvršilaštvu u vezi člana 33. i 61. KZ, a da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 4) ZKP, jer vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, a za koje delo je predviđena kazna zatvora od 2 do 10 godina. Po stavu odbrane u konkretnom slučaju ne može da se radi o produženom krivičnom delu, već o sticaju krivičnih dela, u smislu člana 60. KZ.

Zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno je okrivljenom preko branioca. Međutim, kada se ima u vidu da je okrivljeni Dželili Besar pravnosnažnom presudom oglašen krivim zbog jednog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u saizvršilaštvu u vezi člana 33. i 61. KZ (za koje je predviđena kazna zatvora od 1 do 8 godina,) a ne zbog više krivičnih dela teška krađa, a što je povoljnije po okrivljenog, to bi u ovom smislu ispitivanje pravnosnažne presude bilo na štetu okrivljenog. S obzirom na to da branilac nije ovlašćen da preduzima radnje (pa i da podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti) na štetu okrivljenog u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branilaca okrivljenog Dželili Besara u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić,s.r.                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.     

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić