Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a koja se ogleda u činjenici da je prvostepeni sud iz izreke presude izostavio deo optužnog akta koji se odnosi na starost bicikla kao predmeta krivičnog dela i glasi „koji je star 30 godina“, čime je prekoračena optužba na štetu okrivljenog AA, jer je ovakvom intervencijom, po navodima branioca, pogoršan položaj okrivljenog, s obzirom da je odbrana dokazala da je nemoguće postojanje bicikla marke „Capriolo“ starog 30 godina u vreme izvršenja krivičnog dela.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti su po oceni Vrhovnog suda neosnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržano u podnesenoj i na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Dakle, između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe podrazumevalo bi izmenu činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u optužnom aktu dodavanjem veće kriminalne volje okrivljenom, kojom se otežava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizlazi da je u dispozitivu optužnog akta navedeno da je okrivljeni izvršio krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika tako što je preduzimanjem radnje bliže navedene u dispozitivu optužnog akta „oduzeo tuđu pokretnu stvar i to ženski bicikl marke „Capriolo“, crvene boje, star 30 godina...“.

U izreci prvostepene presude navedeno je da je okrivljeni krivično delo krađa iz člana 203. stav 3. Krivičnog zakonika izvršio tako što je preduzimanjem radnji bliže navedenih u izreci presude „oduzeo tuđu pokretnu stvar i to ženski bicikl marke „Capriolo“, crvene boje,...“

Stoji činjenica da je u dispozitivu optužnog akta navedena starost bicikla, međutim, po nalaženju ovog suda, ovakva korekcija i izbacivanje iz izreke presude starosti bicikla, nije od uticaja na postojanje predmetnog krivičnog dela, a suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Po nalaženju Vrhovnog suda, na ovaj način sud nije prekoračio optužbu, s obzirom da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice i na isto krivično delo, da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjenčinim opisom radnje dela datim u dispozitivu optužnog akta, te nije povređen ni objektivni ni subjektivni identitet optužbe i presude.

Prema tome, prvostepeni sud je, po nalaženju ovog suda, prilagodio izreku prvostepene presude činjeničnom stanju koje proizlazi iz izvedenih dokaza na glavnom pretresu, pri čemu nije izmenio suštinu opisa radnje optuženja, niti nastupele posledice, niti je u opisu radnje uvećana kriminalna količina na štetu okrivljenog, te samim tim nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenjeni kao neosnivani.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona koju numeriše kao povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti ocenjen kao nedozvoljen.

Pored toga branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kako branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ne obrazlaže u čemu se sastoji označena povreda, to je Vrhovni sud ocenio da u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. ZKP i člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković