Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 318/15 od 10.12.2015. godine, usvajanjem žalbi okrivljene M.J.B. i njenog branioca, okrivljenog Z.J.1 i njegovog branioca i branioca okrivljenog D.M., kao i po službenoj dužnosti u smislu člana 454. ZKP u odnosu na okrivljenog N.Š. u pogledu uračunavanja pritvora, preinačena je presuda Višeg suda u Smederevu K 126/14 od 30.03.2015. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljene M.J.B., Z.J.1 i D.M. oglasio krivim da su izvršili po jedno krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koja su im izrečene uslovne osude tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno određeno da se utvrđene kazne neće izvršiti ukoliko ovi okrivljeni u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo. Određeno je da u slučaju opoziva uslovnih osuda okrivljenima će se na osnovu člana 63. KZ u utvrđene kazne uračunati vreme koje su proveli u pritvoru i to: okrivljenima M.J.B. i Z.J.1 od 13.07.2006. godine do 28.09.2006. godine, okrivljenom D.M. od 13.07.2006. godine do 10.08.2006. godine, a okrivljenom N.Š. će se u izrečenu kaznu zatvora od šest meseci uračunati vreme provedeno u pritvoru od 12.07.2006. godine do 28.09.2006. godine. U preostalom delu žalbe okrivljene M.J.B. i njenog branioca, okrivljenog Z.J.1 i njegovog branioca i branioca okrivljenog D.M., kao i u celosti žalba branioca okrivljenog N.Š., su odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedene pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu zahteve za zaštitu zakonitosti su blagovremeno podneli branioci okrivljenih M.J.B. i Z.J.1, advokati D.B. i Z.J.2 u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu drugostepenu presudu i okrivljene M.J.B. i Z.J.1 oslobodi od optužbe ili prema njima odbije optužbu jer se gonjenje ne može preduzeti zbog zastarelosti, ili da ukine pobijanu drugostepenu presudu i predmet vrati istom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Branilac okrivljenog Z.J.1 u zahtevu ističe da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, s obzirom na to da je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu na štetu okrivljenog. Naime, branilac smatra da pokušaj krivičnog dela iz člana 359. stav 1. KZ, za koje je ovaj okrivljeni prvostepenom presudom bio oglašen krivim, nije kažnjiv jer je za to delo zaprećena kazna zatvora do pet godina. U tom smislu, po oceni branioca, kako je okrivljeni Z.J.1 prvostepenom presudom oglašen krivim za delo koje nije krivično delo, to je drugostepeni sud trebalo okrivljenog da oslobodi od optužbe, a ne da ga oglasi krivim za izvršenje krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer je to u konkretnom slučaju nepovoljnije za okrivljenog.

Odredbom člana 333. stav 2. Krivičnog zakonika, koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, je propisano da ko pruži pomoć učiniocu krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina.

Odredbom člana 359. stav 1. KZ je propisano da službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu kakvu korist, drugome nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Odredbom člana 30. stav 1. KZ je propisano da ko sa umišljajem započne izvršenje krivičnog dela, ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a za pokušaj drugog krivičnog dela samo kada zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj.

Polazeći od navedenog, te imajući u vidu da je pobijanom drugostepenom presudom okrivljeni Z.J.1 oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je u vreme izvršenja predmetnog dela bila propisana blaža kazna (s obzirom na granicu propisanog minimuma) u odnosu na krivično delo iz člana 359. stav 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, to su neosnovani navodi branioca okrivljenog Z.J.1 da je u konkretnom slučaju prvostepena presuda izmenjena na štetu okrivljenog. Pri čemu ne stoje navodi branioca okrivljenog da za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina pokušaj nije kažnjiv, budući da je zakonom propisano da će se kazniti za pokušaj krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći „kazna zatvora od pet godina ili teža kazna“, što podrazumeva sva krivična dela kod kojih se može izreći kazna zatvora od pet godina, dakle i krivično delo iz člana 359. stav 1. KZ.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac okrivljenog Z.J.1 u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na to da je pobijana drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP.

Branioci okrivljenih u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navode da je u konkretnom slučaju došlo do apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, s obzirom na to da, po oceni branioca, u trenutku kada su okrivljeni pomagali učiniocu krivičnog dela nisu znali i nije se znalo da se radi o teškoj telesnoj povredi opasnoj po život, već samo o običnoj teškoj telesnoj povredi iz člana 121. stav 1. KZ, te je u tom smislu u odnosu na ove okrivljene trebalo primeniti član 333. stav 1. KZ.

Međutim, po oceni ovog suda, a kako su okrivljeni pobijanom drugostepenom presudom oglašeni krivim da su izvršili krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer su u toku noći 11/12.07.2006. godine u stanju uračunljivosti pomogli okrivljenom N.Š. učiniocu krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ da ne bude otkriven, a za koje krivično delo iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ je u vreme izvršenja krivičnog dela bila propisana kazna zatvora od tri meseca do pet godina, te imajući u vidu da je i optužnim aktom ovim okrivljenima stavljeno na teret krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do pet godina, to proizilazi da u konkretnom slučaju, a u smislu člana 103. tačka 5) u vezi člana 104. stav 6. KZ, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa 12.07.2016. godine.

Iz iznetih razloga, neosnovano branioci okrivljenih M.J.B. i Z.J.1 u zahtevu ističu da je pobijana drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branioci okrivljenih M.J.B. i Z.J.1 u zahtevu ističu i da je pobijana drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, jer je drugostepeni sud povredio odredbe krivičnog postupka o postojanju optužbe ovlašćenog tužioca, a budući da je sud sam na sebe uzeo ulogu tužioca i suda istovremeno.

Po nalaženju ovog suda, a kako je predmetni krivični postupak pokrenut od strane Okružnog javnog tužioca u Smederevu optužnicom Kt 59/06 od 19.10.2006. godine koja je precizirana 16.09.2013. godine, te kako tokom trajanja ovog postupka tužilac nije odustao od optužbe i krivičnog gonjenja, to je u konkretnom slučaju bez obzira što je sud izvršio prekvalifikaciju dela koje se takođe goni po službenoj dužnosti postojala optužba ovlašćenog tužioca, zbog čega su navodi branilaca okrivljenih da je pobijana drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Nadalje, branioci okrivljenih u zahtevima ističu i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ukazujući u zahtevima u čemu se ogleda protivrečnost između izreke pobijane drugostepene presude i razloga datih u obrazloženju iste, te protivrečnost između utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanoj presudi i sadržini zapisnika o iskazima datim u postupku.

Branioci u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, te u tom smislu u zahtevima ukazuju na brojne odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio, a što je bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Branioci okrivljenih u zahtevima ističu i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i u vezi sa tim navode da s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, da je okrivljena M.J.B. obavestila zamenika Opštinskog javnog tužioca i ostale članove uviđajne ekipe da je okrivljeni N.Š. izvršilac krivičnog dela, te da je okrivljeni Z.J.1 obavestio dežurnog službenika policije na poslovima i zadacima šefa smene dežurne službe u Policijskom odeljenju u Selevcu i svog neposredno nadređenog, da je N.Š. izvršilac krivičnog dela, to, po oceni branioca, ne može se raditi o krivičnom delu pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branioci okrivljenih iako formalno ističu povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u suštini osporavaju utvrđeno činjenično stanje u pobijanoj drugostepenoj presudi, odnosno ukazuju na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz čl. 438. stav 2. tač.2) i 3) kao i zbog porešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja - 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih u ovim delovima ocenio kao nedozvoljene.

Branioci okrivljenih u zahtevima za zaštitu zakonitosti ističu i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali kako u obrazloženjima zahteva ne navode nijedan razlog zbog kojeg smatraju da je pobijanim presudama učinjena navedena povreda zakona, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtevi branilaca okrivljenih u ovom delu nemaju zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahteve branilaca okrivljenih odbacio kao nedozvoljene, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, u delu u kojem je zahteve branilaca okrivljenih odbacio jer nemaju zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                           Janko Lazarević,s.r.