Istom presudom okrivljenom Nenadu Simonoviću je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to jedne najlonske kese bele boje u kojoj se nalazi 35 kesica bele boje u kojima se nalazi bela praškasta materija - opojna droga kokain ukupne neto mase 34,12 grama. Okrivljeni su obavezani da Višem javnom tužilaštvu u Kragujevcu i sudu naknade troškove krivičnog postupka, kao i da plate sudu sudski paušal, u iznosima bliže označenim u izreci presude, a sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-437/20 od 30.10.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, branilaca okrivljenog Nenada Simonovića, advokata Zorana Ilijevskog i advokata Živorada Lekića i branilaca okrivljenog Miloša Timotijevića, advokata Novaka Roganovića i advokata Stanka Fuštara, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Kragujevcu 1K-78/18 od 15.01.2020. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Nenada Simonovića, advokat Živorad Lekić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 492. ZKP ukine presude Višeg suda u Kragujevcu 1K- 78/18 od 15.01.2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-437/20 od 30.10.2020. godine u odnosu na okrivljenog Nenada Simonovića i predmet u tom delu vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje i odlučivanje, te da na osnovu člana 488. stav 2. ZKP pozove branioca okrivljenog na sednicu veća radi prisustva istoj;

- branilac okrivljenog Nenada Simonovića, advokat Zoran Ilijevski, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 2. i 3, člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači presude Višeg suda u Kragujevcu 1K-78/18 od 15.01.2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1- 437/20 od 30.10.2020. godine tako što će okrivljenog Nenada Simonovića oglasiti krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ i za isto ga osloboditi od kazne ili da ukine navedene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odučivanje;

- branilac okrivljenog Miloša Timotijevića, advokat Stanko Fuštar, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine u celini presude Višeg suda u Kragujevcu 1K-78/18 od 15.01.2020. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-437/20 od 30.10.2020. godine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu ili da preinači u celini navedene presude tako što će okrivljenog Miloša Timotijevića osloboditi od optužbe za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Timotijevića je neosnovan.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nenada Simonovića su odbačeni iz razloga jer su ispunjeni uslovi iz člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Miloša Timotijevića u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kojem se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to pre svega na zaključenom sporazumu o priznanju krivičnog dela saokrivljenog AA, a na osnovu kog sporazuma je Viši sud u Kragujevcu doneo rešenje SPK-58/18 od 11.12.2018. godine kojim je okončan krivični postupak prema ovom okrivljenom, a bez kog nezakonitog dokaza ne bi bila doneta osuđujuća presuda u odnosu na okrivljenog Miloša Timotijevića. Kao razlog nezakonitosti ovog dokaza branilac navodi da pravna priroda sporazuma o priznanju krivičnog dela koji okrivljeni zaključuje sa javnim tužiocem i činjenica da sam okrivljeni slobodnom voljom prihvata uslove ponuđene od strane javnog tužioca u pogledu krivičnog dela i kazne, a koja činjenica ima za posledicu i pravo okrivljenog da u krivičnom postupku ne govori istinu zarad određenih benefita na primer blaže kazne, ukazuju da se sporazum o priznanju krivičnog dela ne može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku u odnosu na lice koje nije zaključilo takav sporazum, a protiv koga se vodi postupak povodom istog događaja, dakle konkretno u odnosu na okrivljenog Miloša Timotijevića.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Timotijevića se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer u konkretnom slučaju u ovom krivičnom postupku kao dokaz nije izveden sporazum o priznanju krivičnog dela SK-56/18, KTO-24/18 od 11.12.2018. godine zaključen između Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i saokrivljenog AA, pa samim tim i pobijane presude nisu zasnovane na istom (kako to netačno u zahtevu navodi branilac okrivljenog), već je kao dokaz u dokaznom postupku izvedeno pravnosnažno rešenje Višeg suda u Kragujevcu SPK-58/18 od 11.12.2018. godine koje je doneto na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela zaključenog između Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i saokrivljenog AA, a koje rešenje je doneto u zakonitom postupku od strane nadležnog suda, nakon ocene svih uslova iz člana 317. ZKP kojima se sud rukovodio prilikom donošenja navedenog rešenja.

Odredbe članova 405. i 406. ZKP omogućavaju sudu da na glavnom pretresu izvede dokaze putem vršenja uvida ili čitanja sadržine pismena i snimaka, odnosno zapisnika o iskazima. Upoznavanjem sa sadržinom napred navedenog pravnosnažnog rešenja, sud je postupio u svemu zakonito, saglasno navedenim procesnim odredbama, te je izveo dozvoljen dokaz upoznavanjem na glavnom pretresu sa sadržinom isprave - pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Kragujevcu SPK-58/18 od 11.12.2018. godine donetog protiv drugog okrivljenog na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, te da stoga u ovom delu nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Miloša Timotijevića kao nezakonite dokaze na kojima je zasnovana pobijana pravnosnažna presuda navodi i odbranu saokrivljenog AA datu na zapisnicima o saslušanju ovog okrivljenog u MUP RS PU Kragujevac dana 13.12.2017. godine i pred VJT u Kragujevcu. Po stavu branioca ovi dokazi se ne mogu koristiti u ovom krivičnom postupku iz razloga što njihovo izvođenje nisu predložili ni javni tužilac, a ni branioci okrivljenih, niti su ovi dokazi izvedeni na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom, pri čemu sud shodno odredbi člana 419. stav 1. ZKP presudu može zasnivati samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Timotijevića su neosnovani. Pre svega, kako je uvidom u spise predmeta nesumnjivo utvrđeno da je javni tužilac u optužnici KTO.br.24/18 od 25.04.2018. godine predložio čitanje u dokaznom postupku kao dokaza zapisnika PU Kragujevac OKP o saslušanju okrivljenog AA od 13.12.2017. godine i kako je sud na glavnom pretresu održanom dana 25.02.2019. godine i 15.01.2020. godine izvršio uvid u zapisnik MUP-a RS DP PU Kragujevac o saslušanju okrivljenog AA od 13.12.2017. godine, to je dakle sud mogao da u pobijanim presudama kao dokaz koristi odbranu saokrivljenog AA datu na navedenom zapisniku u prisustvu branioca po službenoj dužnosti - advokata Đorđa Savića i da na istoj, između ostalih dokaza zasnuje pobijanu pravnosnažnu presudu, pa su stoga neosnovani, a istovremeno i netačni, navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da se radi o nezakonito korišćenom dokazu.

Međutim, stoji navod branioca okrivljenog Miloša Timotijevića u podnetom zahtevu da je sud kao dokaz u pobijanim pravnosnažnim presudama nezakonito koristio odbranu saokrivljenog AA datu na zapisniku sastavljenom pred Višim javnim tužiocem u Kragujevcu dana 14.12.2017. godine, a izvođenje ovog dokaza nije predložio javni tužilac, niti je sam prvostepeni sud istu izveo kao dokaz na glavnom pretresu.

Imajući u vidu da, u konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizilazi da nižestepeni sudovi pobijane presude nisu zasnovali samo na odbrani saokrivljenog AA datoj na zapisniku sačinjenom pred Višim javnim tužiocem u Kragujevcu od 14.12.2017. godine pod brojem KTI.63/17 (koja odbrana je inače identična odbrani ovog okrivljenog datoj u policiji), te imajući pri tome u vidu da bi, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge izvedene dokaze, očigledno i bez ovog nezakonito korišćenog dokaza bila donesena ista presuda, obzirom da su činjenice vezane za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljeni Miloš Timotijević u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, utvrđene i iz drugih dokaza izvedenih tokom postupka i to potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP RS PU Kragujevac od 13.12.2017. godine, zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a PU Kragujevac od 13.12.2017. godine, zapisnika o fizičkohemijskom veštačenju MUP RS NKTC Beograd od 01.02.2018. godine, DNK-a veštačenja, odbrane saokrivljenog AA date u MUP-u RS PU Kragujevac dana 13.12.2017. godine, to dakle neosnovano branilac okrivljenog Miloša Timotijevića i u ovom delu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nenada Simonovića su odbačeni.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog, dakle i njegovog branioca shodno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP, na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP).

Naime, branilac okrivljenog Nenada Simonovića, advokat Živorad Lekić kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, isticanjem da je sud oglasio krivim okrivljenog Nenada Simonovića za radnje koje ne predstavljaju elemente bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. u vezi člana 33. KZ. Pored toga, i branilac okrivljenog Nenada Simonovića, advokat Zoran Ilijevski kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, isticanjem da kako se u radnjama ovog okrivljenog ne stiču obeležja bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. u vezi člana 33. KZ, to je sud oglasivši ovog okrivljenog krivim za ista pogrešno primenio odredbe člana 246. stav 1. KZ i člana 247. stav 1. KZ, te da je eventualno ovog okrivljenog mogao oglasiti krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ. Međutim, branioci dalje u obrazloženju zahteva suštinski samo osporavaju i polemišu sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuju na pogrešnu i pristrasnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koju su dali nižestepeni sudovi i iznoseći sopstveni činjenični zaključak da iz svih izvedenih dokaza nesumnjivo proizilazi da okrivljeni Nenad Simonović, koji je zavisnik od opojne droge kokaina, nije prodavao ili držao radi prodaje, niti da je bilo kome nudio na prodaju opojnu drogu kokain neto mase 34,12 grama koja je kod njega pronađena i oduzeta ili da je faktički predao drugome opojnu drogu da je uživa, već da je on istu isključivo držao radi sopstvene potrebe, dok opojna droga marihuana koja je pronađena kod okrivljenog BB nije njegova, zbog čega je sud trebalo da prihvati jasnu i doslednu odbranu okrivljenog Nenada Simonovića.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog Nenada Simonovića u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti, kao razloge pobijanja prvnosnažnih presuda, samo formalno označavaju povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP - advokat Živorad Lekić i član 439. tačka 1. i 2. ZKP - advokat Zoran Ilijevski), dok suštinski ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu i pristrasnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenog Nenada Simonovića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog Nenada Simonovića, advokat Zoran Ilijevski kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu odredaba člana 16. stav 2. i 3. ZKP, isticanjem da sud nije nepristrasno ocenio izvedene dokaze i nije sa jednakom pažnjom utvrdio činjenice koje terete okrivljenog i one koje mu idu u korist. Takođe, branilac okrivljenog Nenada Simonovića, advokat Zoran Ilijevski kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi i datim razlozima, te da pobijane presude nemaju valjane razloge za donošenje osuđujuće presude u odnosu na okrivljenog Nenada Simonovića i razloge zbog čega nižestepeni sudovi ne poklanjaju veru izmenjenom iskazu okrivljenog BB, a i oni razlozi koji su dati su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, kao i da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presuda o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog Nenada Simonovića, advokat Zoran Ilijevski zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povreda odredaba člana 16. stav 2. i 3. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nenada Simonovića, advokata Zorana Ilijevskog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog Nenada Simonovića, advokat Živorad Lekić kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, isticanjem da je na štetu ovog okrivljenog pogrešno primenjen krivični zakon, jer se u konkretnom slučaju radi o prividnom idealnom sticaju, a ne o realnom sticaju krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ i krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koja krivična dela protiv zdravlja ljudi je okrivljeni Nenad Simonović oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom.

Pored toga, branilac okrivljenog Nenada Simonovića, advokat Zoran Ilijevski kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst iste.

Međutim, kako branioci okrivljenog Nenada Simonovića dalje u podnetim zahtevima uopšte ne obrazlažu u čemu se konkretno sastoje navedene povrede krivičnog zakona i to advokat Živorad Lekić (povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP) ne objašnjava o kom obliku prividnog idealnog sticaja se konkretno radi (konsumpcija, specijalitet, supsidijaritet) i u čemu se isti sastoji, a advokat Zoran Ilijevski (povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP) ne navodi koja zakonska odredba krivičnog zakona je povređena odlukom o krivičnoj sankciji, niti obrazlaže kako je to sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtevi nemaju zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Timotijevića, advokata Stanka Fuštara, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovan navedeni zahtev, dok je zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Nenada Simonovića, advokata Živorada Lekića i advokata Zorana Ilijevskog odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić