Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 359/2016
07.04.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.N., zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.N., advokata D.D., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 243/14 od 29.05.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 842/15 od 20.10.2015. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, dana 07.04.2016. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.N., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vrbasu K 243/14 od 29.05.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 842/15 od 20.10.2015. godine u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu K 243/14 od 29.05.2015. godine, okrivljeni S.N., oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Naslednici pok. oštećenog su sa eventualnim odštetnim zahtevom upućeni na građansku parnicu, dok je okrivljeni obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 17.400,00 dinara i troškove obračunate u paušalnom iznosu od 8.000,00 dinara u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 842/15 od 20.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog S.N., a prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog S.N., advokat D.D., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i tačka 2) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači navedenu presudu tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe zbog navedenog krivičnog dela ili da obe nižestepene presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu našao:
Branilac okrivljenog S.N. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da se iste zasnivaju isključivo na izveštaju o identifikaciji papilarnih linija iako u spisima predmeta ne postoje ni fotografije niti zapisnici o uviđaju koji bi upućivali na postojanje ovakvih tragova. U zahtevu branilac ukazuje da se u zapisniku o uviđaju navodi da je fotografisano lice mesta od strane kriminalističkog tehničara, koji je na vratima ormana izazvao tragove papilarnih linija koji su izuzeti i da će biti poslati radi reprodukcije, dok se iz nalaza veštaka iznetom na glavnom pretresu od 27.05.2013. godine, utvrđuje da postoji i trag papilarnih linija na kutiji od keksa, na kojoj je pronađen otisak palca leve ruke, te je tako, prema navodima zahteva, nalaz veštaka suprotan sadržini zapisnika, jer iz zapisnika o uviđaju ne proizlazi da je bilo kakav predmet izuzet prilikom izvršenog uviđaja. Kako su nižestepeni sudovi svoju odluku o krivici okrivljenog zasnovali na dokazima prikupljenim od strane policije, a pre svega na pronađenim papilarnim linijama, koji dokazi nisu prezentovani ni sudu ni odbrani, to se u konkretnom slučaju, prema stavu branioca, radi o nezakonitim dokazima na kojima se presuda prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, a bez tih dokaza ne bi bila donesena ista presuda.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.N. ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.
Pre svega, činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom nije zasnovano isključivo na zapisniku o identifikaciji papilarnih linija pronađenih na licu mesta, već i na osnovu ostalih izvedenih dokaza navedenih na str.4, u trećem stavu obrazloženje prvostepene presude. Prema zapisniku o uviđaju, PU Novi Sad, PS Vrbas od 23.10.2009. godine, kriminalistički tehničar je fotografisao lice mesta, a na vratima ormara je izazvao tragove papilarnih linija koji su izuzeti, uz naznaku da će isti biti poslati radi reprodukcije, a iz izveštaja o identifikaciji papilarnih linija Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP-a RS, Odsek u Novom Sadu od 02.12.2009. godine, sačinjenog od strane kriminalističkog veštaka S.S., proizlazi da je jedan od tragova papilarnih linija pronađen i fiksiran na vratima ormana nesumnjiv identičan otisku palca desne ruke okrivljenog. Stoga su netačni navodi zahteva branioca okrivljenog da u spisima predmeta ne postoji zapisnik o uviđaju, niti fotografije koji ukazuju na postojanje tragova papilarnih linija na licu mesta.
Pored toga, sastavni deo kriminalističko-tehničke dokumentacije MUP-a u Novom Sadu od 23.10.2009. godine, su fotografije položaja tragova papilarnih linija pronađenih prilikom obavljenog uviđaja, pri čemu zapisnik o daktiloskopskom veštačenju koje je obavljeno po naredbi sudije Osnovnog suda u Vrbasu K 243/14 od 25.02.2015. godine, sadrži i fotoreprodukcije tragova papilarnih linija pronađenih i fiksiranih na licu mesta. Osim toga, zapisnik o uviđaju, izveštaj o identifikaciji papilarnih linija, kriminalističko tehnička dokumentacija i zapisnik o daktiloskopskom veštačenju u toku postupka nisu dovedeni u sumnju imajući pri tome u vidu da su sačinjeni i potpisani od strane ovlašćenih lica, koji su na glavnom pretresu ispitana u svojstvu svedoka, odnosno veštaka, a svi navedeni dokazi su na saglasan predlog stranaka pročitani u dokaznom postupku na glavnom pretresu, a branilac okrivljenog na iste nije imao primedbe.
Stoga, po nalaženju ovog suda pomenuti dokazi ni sami po sebi, niti prema načinu pribavljanja nisu nezakoniti, pa su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog S.N., ocenjeni kao neosnovani.
Pitanje ocene suda o verodostojnosti dokaza nije zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, pa su bez značaja navodi zahteva branioca kojima se osporava ocena navedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i dovodi u sumnju verodostojnost onoga što je u istima navedeno.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, neosnovan.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da nijedna od pobijanih pravnosnažnih presuda ne sadrži razloge u pogledu odlučnih činjenica, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postuka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog S.N. u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Vesna Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.