Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, i nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, i to na fotografiji okrivljenog, koja je sačinjena 2016. godine prilikom prijema okrivljenog u KPZ Požarevac, jer prvostepeni sud nije doneo rešenje o pribavljanju fotografije niti o izvođenju ovog dokaza tokom postupka, te na snimku Google mape, koji dokaz je nezakonit zato što je snimak navedene mape na engleskom jeziku.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Dokazna radnja prepoznavanja lica – okrivljenog AA od strane oštećene BB, prema zapisniku o prepoznavanju lica PS Čukarica od 01.11.2012. godine, obavljena je u službenim prostorijama ove policijske stanice, u prisustvu državnog tužioca i branioca okrivljenog, pri čemu je u vrsti za prepoznavanje bilo pet lica. Tom prilikom, oštećena BB je sa 100% sigurnošću prepoznala lice pod rednim brojem 2, odnosno okrivljenog AA, kao izvršioca predmetnog krivičnog dela.

Odredbom člana 100. stav 1. ZKP propisano je da, ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njihove osobine koje je opisao, prepoznavanje će se obaviti u skladu sa članom 90. ZKP. Članom 90. stav 1. ZKP propisano je da, ako je potrebno da se utvrdi da li je okrivljeni prepoznaje određeno lice ili predmet, odnosno njegove osobine koje je opisao, pokazaće mu se to lice ili predmet zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima ili predmetima, čije su osnovne osobine slične onima kako je opisao, dok je stavom dva istog člana propisano da će se nakon toga od okrivljenog zatražiti da izjavi da li lice ili predmet može da prepozna sa sigurnošću ili sa određenim stepenom verovatnoće i da, u slučaju potvrdnog odgovora, na prepoznato lice ili predmet ukaže.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je oštećena BB, u prisustvu državnog tužioca i branioca okirivljenog izvršila prepoznavanje okrivljenog, u vrsti u kojoj je bilo pet lica, te da se sa 100 % sigurnošću izjasnila da je okrivljeni AA izvršilac predmetnog krivičnog dela, to je prvostepeni sud u svemu postupio u skladu sa navedenim odredbama ZKP. Nakon toga, prvostepeni sud je i na glavnom pretresu održanom dana 22.03.2022. godine izvršio uvid u fotografiju okrivljenog iz 2016. godine, kako bi se potvrdio iskaz oštećene da je okrivljeni prilikom izvršenja krivičnog dela bio mršaviji, pri čemu je prethodno doneo rešenje da se izvrši uvid u nalog za sprovođenje okrivljenog i njegov lični list za osuđena lica, sa fotografijom prilikom prijema okrivljenog u KPZ Zabela od 12.01.2016. godine. Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da su pravnosnažne presude zasnovane na nezakonitom dokazu.

Neosnovani su i navodi zahteva da je snimak Google mape nezakonit dokaz jer je snimak na engleskom jeziku. Ovo stoga što je na glavnom pretresu održanom dana 08.11.2022. godine, prvostepeni sud u dokaznom postupku doneo rešenje da se izvrši uvid u snimak Google mape za ulice Obrenovački drum i Radnička, a koji je na srpskom a ne na engleskom jeziku, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu. Stoga ni ovaj dokaz, suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, nije nezakonit dokaz na kome se pravnosnažna presuda ne može zasnivati.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u delu u kojem se pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

U vezi sa istom povredom zakona, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je pravnosnažna presuda zasnovana na iskazu oštećene, koja je prvi put saslušana pred javnim tužiocem dana 07.09.2021. godine, odnosno devet godina nakon izvršenja krivičnog dela, te da postoje značajne razlike između iskaza oštećene koji je dat pred javnim tužiocem i njenog iskaza datog na glavnom pretresu, zaključujući da se na ovakvim iskazima oštećene, koji su dijametralno suprotni, ne može zasnovati osuđujuća presuda. Međutim, kako se izloženim navodima zahteva u suštini pobija pravnosnažnom presudom utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa istinitošću iskaza oštećene, dakle ukazuje se na povredu člana 440. ZKP i iznosi sopstvena ocena dokaza od strane branioca okrivljenog, iz kojih razloga nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to se Vrhovni kasacioni sud u ocenu ovih navoda nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica,                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić