Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Vladimir Marković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i člana 439., člana 438. stav 1. tačka 9) i 420. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postpuku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da pobijane presude preinači tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP jer je povređen objektivni identitet optužbe i presude na taj način što je izostavljen veliki broj radnji izvršenja, a jedina radnja izvršenja koja je ostavljena iz optužnog akta je izmenjena te je izgubila kontekst i smisao, te iako se u optužbi navodi „tokom izgovaranja navedenih reči prešao ispruženom šakom preko svoga vrata“ u presudi se navodi „tako što je gledajući u kameru prešao ispruženom šakom preko svog vrata“, te ne postoji podudarnost i identitet između optužbe i presude niti objektivna istovetnost dela s obzirom na izmenjene reči i izostavljene radnje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog suda su neosnovani a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba. Pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice - okrivljenog AA i na isto krivično delo - ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odnosno nije povređen ni objektivni ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su u odnosu na okrivljenog bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datim u dispozitivu optužnog akta - optužnog predloga.

Stoji činjenica da je u dispozitivu optužnog akta javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Staroj Pazovi Kto 417/23 od 28.11.2023. godine navedeno da je okrivljeni kritičnom prilikom „tokom izgovaranja navedenih pretnji prešao ispruženom šakom preko svoga vrata“, a da ga je sud oglasio krivim za radnju izvršenja „gledajući u kameru prešao ispruženom šakom preko svoga vrata“. Međutim, prema stanju u spisima predmeta, sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je okrivljeni, neverbalnom komunikacijom, ispruženom šakom, prešao preko svoga vrata, te time što je u izreku presude uneo neznatno drugačiju radnju, odnosno istu radnju ali okolnost da li je „gledajući u kameru“ umesto „tokom izgovaranja navedenih pretnji“ prvostepeni sud je samo činjenični opis dela upodobio sa činjeničnim stanjem koji je utvrđen na osnovu dokaza izvedenih u toku postupka. Dakle, sud se navedenom izmenom u izreci presude kretao u okvirima optuženog akta, pri čemu okrivljeni nije oglašen krivim za teže krivično delo, niti za veću kriminalnu količinu, niti stepen krivice, odnosno nije oglašen krivim za više kriminalnih aktivnosti, veću kriminalnu volju od one za koju je optužen, niti je navedena izmena izvršena na štetu okrivljenog. Na izneti način, okrivljeni AA nije doveden u nepovoljniji krivično-procesni položaj posebno ne time što su iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela izostavljene pojedine radnje.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjenčinog osnova iz optužnog akta, odnosno u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužni akt zasniva, a iz kojih proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, pa su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima. Kao nezakonit dokaz branilac označava video snimak koji se nalazi na kompakt disku, dobijen sa sigurnosnih kamera koje su postojale na kući oštećenih, i koji sud prihvata, zanemarujući činjenicu da je okrivljeni sniman u svom dvorištu te da se radi o kamerama koje nezakonito snimaju tuđe dvorište. Pored toga branilac ukazuje i na fotografije koje se nalaze u spisima predmeta u formi fotokopije na papiru A4 formata.

Vrhovni sud ove navode zahteva ocenjuje neosnovanim.

Naime, prema nalaženju Vrhovnog suda, snimci sigurnosnih kamera postavljeni iz bezbednosnih razloga su dokazi podobni za utvrđivanje činjenica, a kako su isti isprave, u smislu člana 138. ZKP pregledane na glavnom pretresu, pri čemu niko nije osporio njihovu autentičnost, to se radi o dokazu koji je po načinu pribavljanja i izvođenja u krivičnom postupku zakonit.

Pored toga, neosnovano je i ukazivanje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti da se presuda zasniva na nezakonitom dokazu - fotografijama koje se nalaze u spisima predmeta. Ovo stoga što se iz spisa predmeta utvrđuje da je reč o fotografijama koje se odnose na radnje za koje okrivljeni nije oglašen krivim osuđujućom presudom, te iste nisu bile od značaja prilikom donošenja osuđujuće presude, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac označava da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. ZKP i prilikom obrazlaganja ovako numerisane povrede branilac osporava postojanje ozbiljne pretnje, postojanje osećaja ugroženosti kod oštećenih, s obzirom da su se oni izjašnjavali povodom drugog događaja tokom postupka kada su se osećali ugroženo jer im je uživo okrivljeni upućivao pretnje, a što nije predmet ovog krivičnog postupka, da nije utvrđeno tačno mesto gde su se oštećeni nalazili u momentu kada su saznali za pretnju, a kojim navodima suštinski branilac osporava utvrđeno činjenično stanje i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojim su propisani razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti isti, kao osnov podnošenja nije predviđen razlog iz člana 440. ZKP, to je u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća - sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković