U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Biljane Sinanović, Milene Rašić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela falsifikovanje novca iz člana 241. stav 4. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Gorana Petronijevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K. br. 127/23 od 05.06.2023. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1. br. 151/23 od 15.11.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 16.04.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Gorana Petronijevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K. br. 127/23 od 05.06.2023. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1. br. 151/23 od 15.11.2023. godine u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti odbacuje kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu K. br. 127/23 od 05.06.2023. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo falsifikovanje novca iz člana 241. stav 4. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i izrečena mu je mera bezbednosti oduzimanje predmeta bliže navedenih u izreci prvostepene presude. Istom presudom, okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati sudu iznos od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1. br. 151/23 od 15.11.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, advokata Gorana Petronijevića i advokata Sretena Đorđevića izjavljene protiv presude Osnovnog suda u Valjevu K. br. 127/23 od 05.06.2023. godine i ista presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Goran Petronijević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tač. 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP neosnovan, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je u pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitim dokazima, a kao nezakonite dokaze branioci označavaju video zapis predmetnog događaja na kompakt disku koji je pribavljen protivno odredbi člana 16. Zakonika o krivičnom postupku i bez naredbe nadležnog organa postupka za pretresanje objekata i uređaja koji sadrže elektronske podatke, čime su povređene odredbe člana 152. stav 2. i 3. ZKP, kao i veštačenje veštaka Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku Nikole Samailovića.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.

Iz izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova Policijske uprave u Valjevu, Odeljenje kriminalističke policije od 04.08.2020. godine broj ITD-28061/2020 proizilazi da su policijski službenici OKP PU Valjevo prikupili i izuzeli snimke sa unutrašnjih i spoljnih kamera video nadzora u noćnom klubu „BB“ u ..., ulica ..., koje su pregledali zajedno sa vlasnikom noćnog kluba „BB“ VV, koji je i dostavio snimke.

Po stavu Vrhovnog suda, navedeni video zapisi sigurnosnih kamera ne predstavljaju nezakonite dokaze, obzirom da je, shodno članu 286. stav 1. ZKP, policija ovlašćena da u pretkrivičnom postupku obavi sve radnje koje će pomoći da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz. To dalje znači da, u konkretnom slučaju, nije sprovedena dokazna radnja – pretresanje, a kako označeni video zapisi nisu pronađeni prilikom pretresanja i nisu oduzeti od vlasnika sigurnosnih kamera ili drugog lica, već je isti snimke dostavio dobrovoljno, to nije ni postojala potreba za izdavanjem potvrde o privremeno oduzetim predmetima.

Pri tome, kada su u pitanju ovako sačinjeni video snimci sa kamera video nadzora, koje su postavljene u firmama, privrednim društvima, prodajnim objektima, takvi dokazi nisu nezakoniti, u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, imajući u vidu činjenicu da su navedene kamere postavljene u cilju obezbeđenja objekata i prostora, a na šta pravna lica imaju pravo, shodno Zakonu o privatnom obezbeđenju, kojima se uređuje pored ostalog i zaštita objekata.

Imajući u vidu da video snimci dostavljeni od strane Policijske uprave Valjevo, shodno iznetom, nisu ni po načinu pribavljanja ni po svojoj sadržini nezakoniti dokazi, na kojima se presuda ne može zasnivati, to su neosnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da je veštačenje veštaka Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku Nikole Samailovića nezakonit dokaz, obzirom da se zasniva na tim video zapisima.

Imajući u vidu sve napred navedeno, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da u izreci osuđujuće presude nije navedeno od koga su sporne novčanice oduzete, što izreku čini nerazumljivom, na koji način branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Pored toga, branilac ukazuje da se iz izreke ne može utvrditi da li je okrivljeni sporni novac stavio u opticaj, da li je to uradio lično ili posredstvom drugog lica, pa je nerazumljivo od kog lica je potvrdom o oduzimanju predmeta i oduzeta sporna novčanica, usled čega je osuđujuća presuda protivrečna sama sebi, na koji način ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, numerički označava da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, koja ne predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Preostalim delom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da prvostepeni sud nije izveo kao dokaz veštačenje okrivljenog na okolnost njegove uračunljivosti s obzirom da je isti u svojoj odbrani naveo da je tom prilikom konzumirao alkohol, na koji način branilac osporava činjenično stanje utvrđeno u prvostepenoj i potvrđeno drugostepenom presudom i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tač. 2) i 3) ZKP i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Shodno napred iznetom, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković