Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 36/10
07.04.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

                         Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gorana Čavline, predsednika veća, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr.S. M.,  zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 629/09 od 25.8.2009.godine, podignutom protiv pravnosnažnih rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 1946/08 od 19.12.2008.godine i Okružnog suda u Beogradu Kž. 353/09 od 6.2.2009.godine, u sednici veća održanoj 7.4.2010.godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

                        ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 629/09 od 25.8.2009.godine, podignut protiv pravnosnažnih rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 1946/08 od 19.12.2008.godine i Okružnog suda u Beogradu Kž. 353/09 od 6.2.2009.godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

                        Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 1946/08 od 19.12.2008. godine odbijen je optužni predlog javnog tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu Kt. br. 1757/08 od 3.12.2008.godine, podignut protiv okr.S. M., zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.

 

                        Odlučujući o žalbi javnog tužioca Prvog opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, Okružni sud u Beogradu je rešenjem Kž. 353/09 od 6.2.2009.godine žalbu javnog tužioca odbio kao neosnovanu.

 

                        Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 629/09 od 25.8.2009.godine, zbog povrede odredaba člana 367. stav 1. ZKP u vezi člana 368. stav 1. tačka 11. i stav 2. ZKP i člana 367. stav 3. ZKP u vezi člana 370. stav 1. ZKP, sa predlogom da se zahtev uvaži i ukine rešenje Okružnog suda u Beogradu ili da se utvrdi da je povređen zakon u korist okrivljenog.

 

                        Vrhovni kasacioni sud je, pošto je postupljeno u smislu člana 422. stav 2. i 3. ZKP, održao sednicu veća u prisustvu okr.S. M. i branioca adv.J. R., po punomoćju koje je priložio na sednici veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut, pa je po oceni navoda u zahtevu i izjašnjenja prisutnih okrivljenog i njegovog branioca, našao:

 

                        Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepeno i drugostepeno rešenje doneto uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP jer ista sadrže nejasne razloge o odlučnim činjenicama, koje su uz to i pogrešno utvrđene.

 

                        Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni i drugostepeni sud nisu učinili navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer oba rešenja sadrže razloge o oceni suda da u radnjama okrivljenog nema elemenata krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ.

 

                        Međutim, prvostepeni i drugostepeni sud zauzeli su pogrešan stav da se oštećena ne može smatrati članom porodice u smislu odredbe člana 194. KZ, na šta osnovano ukazuje i javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

 

                        Zaštitni objekat kod krivičnog dela iz člana 194. KZ je član porodice, a prema istoj odredbi, članom porodice smatraju se, između ostalih i vanbračni partneri.

 

                        U konkretnom slučaju prvostepeni i drugostepeni sud uzimaju kao utvrđene činjenice da su okrivljeni i oštećena, nakon par meseci emotivne veze odlučili da iznajme stan i da su u tom stanu počeli zajedno da žive početkom jula 2008.godine, ali iz tako utvrđenih činjenica izvode zaključak da su okrivljeni i oštećena bili u odnosu koji se ne bi mogao podvesti pod uži ili širi pojam porodice, jer su bili samo u emotivno seksualnoj vezi a njihov zajednički život je trajao samo nekoliko dana, dakle da nema zaštitnog objekta predmetnog krivičnog dela i da stoga ne postoje svi elementi bića krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret.

 

                        Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda  upravo činjenica da su okrivljeni i oštećena počeli da žive u stanu koji su zajedno iznajmili, ukazuje na njihovu nameru da formiraju trajniju zajednicu života, bez obzira koliko bi ona trajala, jer to svakako predstavlja buduću,  neizvesnu okolnost, a takva zajednica predstavlja vanbračnu zajednicu, pa je oštećena zasnivanjem takve zajednice stekla  status vanbračnog partnera, pa samim tim imala je i status člana porodice u smislu odredbe člana 194. KZ.

 

                        Pogrešno zaključujući da oštećena nije zaštitni objekat predmetnog krivičnog dela i da u radnjama okrivljenog nema dela koje mu je optužnim aktom stavljeno na teret, jer radnja izvršenja nije preduzeta prema članu porodice, prvostepeni sud je, odbijajući iz tih razloga optužni predlog,

povredio odredbu člana 369. tačka 1. ZKP, a istu povredu učinio je i drugostepeni sud koji je prvostepeno rešenje potvrdio.

                        Međutim, Vrhovni kasacioni sud nije mogao da odlučuje o povredi zakona iz člana 369. tačka 1. ZKP, jer ta povreda u zahtevu nije istaknuta, a Vrhovni kasacioni sud kao sud nadležan za odlučivanje o zahtevu za zaštitu zakonitosti, pri rešavanju o zahtevu, morao se, shodno odredbi člana 423. stav 1. ZKP, ograničiti samo na ispitivanje povreda zakona na koje se javni tužilac poziva u zahtevu.

 

                        Iako tužilac kao osnov podnošenja zahteva navodi i bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz  člana 368. stav 2. ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se taj osnov ne obrazlaže i ne ukazuje konkretno u čemu se ta povreda sastoji, dok odredbu člana 276. ZKP, na koju takođe ukazuje u zahtevu, nije povezao sa zakonskom odredbom koju osporava.

 

                        Tužilac kao osnov podnošenja zahteva navodi i povredu člana 367. stav 3. u vezi člana 370. stav 1. ZKP, što se odnosi na činjenično stanje a ne na povredu zakona, po kom osnovu se shodno odredbi člana 419. ZKP ovaj vanredni pravni lek jedino može i podnositi.

 

                        Ocenivši, iz iznetih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovanim, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1., 32. i člana 90. stav 1. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' broj 116 od 22.12.2008. godine) i odredbe člana 24. stav 7. i člana 424. ZKP,  odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar - savetnik                                                                Predsednik veća

 

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                      sudija

                                                                                                               Goran Čavlina, s.p.