Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog G.R., advokat B.NJ., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 1. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud navedene pravnosnažne presude ukine, i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, odnosno da ukine drugostepenu presudu i da naloži da se o izjavljenoj žalbi odlučuje pred izmenjenim većem i da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.R., advokata B.NJ. je nedozvoljen.

Kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zajednički branilac okrivljenog G.R., navodi povredu zakona u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, koju ne opredeljuje navođenjem konkretne povrede odredaba ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a iz obrazloženja zahteva i navoda da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni izvršio krvično delo u pitanju ukazivanjem da nižestepeni sudovi nisu proverili odbranu okrivljenog u kojoj je negirao da je oštetio Republičku direkciju za robne rezerve kako mu je to optužnicom Javnog tužioca stavljeno na teret, isticanjem da su potraživanja Direkcije za robne rezerve bila obezbeđena datom hipotekom, te da dugovanja prema oštećenoj Direkciji za robne rezerve nisu izmirena i zbog toga što su potraživanja Zemljoradične zadruge „A.-P.“ bila nekoliko puta veća od dugovanja prema Direkciji za robne rezerve, zbog čega se u konkretnom slučaju radi o građansko- pravnom odnosu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da branilac okrivljenog označene pravnosnažne presude, pozivajući se na povredu zakona, u suštini osporava zbog činjeničnog stanja utvrđenog prvostepenom, a potvrđenog drugostepenom presudom u pogledu učešća okrivljenog G.R. u izvršenju krivičnog dela u pitanju.

Međutim, kako je članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog shodno ograničenju njegovih prava pravima koje u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog G.R., advokata B.NJ. ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                           Dragiša Đorđević,s.r.