Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, je neosnovan.

Branilac okrivljenih AA i BB, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, iako ne numeriše, kao razlog podnošenja zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodeći da je protiv okrivljenih vođen krivični postupak zbog po jednog krivičnog dela teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koja su oslobođeni od optužbe, te da je sud zauzeo stav da u konkretnom slučaju nema uslova za isplatu troškova drugostepenog krivičnog postupka okrivljenima, potpuno zanemarujući okolnost da branilac okrivljenih nije koristio pravni lek u predmetnom krivičnom postupku, već je samo izjavio odgovor na žalbu javnog tužioca izjavljenu protiv prvostepene presude. Branilac dalje navodi, da u izjavljenom odgovoru na žalbu, o kojem drugostepeni sud ne odlučuje i ne ceni njegovu osnovanost, nije mogao postaviti zahtev za naknadu troškova postupka na ime pristupa na javnu sednicu pred drugostepenim sudom i troškova prevoza, s obzirom da mu isti u vreme sastava odgovora nisu bili poznati, jer se radilo o budućoj neizvesnoj okolnosti, pa kako je sud odbio da isplati troškove drugostepenog postupka, iz razloga što zahtev za naknadu troškova nije podnet do zaključenja sednice veća drugostepenog suda, to je ovakvim postupanjem suda i neutvrđivanjem visine troškova krivičnog postupka za procesne radnje branioca, koje su nastale pred drugostepenim sudom i na čiju nadoknadu branilac po zakonu ima pravo, povređen krivični zakon u smislu člana 441. stav 4. u vezi člana 262. stav 2. ZKP.

Prema podacima u spisima predmeta, okrivljeni AA i BB su presudom Osnovnog suda u Šapcu K 459/18 od 07.06.2022. godine, oslobođeni od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo teško delo protiv zdravlja ljudi iz člana 259. stav 4. u vezi člana 251. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Nakon održane sednice veća Apelacioni sud u Novom Sadu doneo je presudu Kž1 832/23 od 18.06.2024. godine, kojom su odbijene kao neosnovane žalbe javnog tužioca OJT u Šapcu i branioca okrivljenog VV i prvostepena presuda je potvrđena.

Iz spisa predmeta se utvrđuje, da branilac okrivljenih AA i BB, do zaključenja sednice veća drugostepenog suda, dakle do pravnosnažnog okončanja predmetnog krivičnog postupka nije podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, već je zahtev za naknadu troškova postupka na ime pristupa branioca sednici veća održanoj pred Apelacionim sudom u Novom Sadu dana 18.06.2024. godine i na ime troškova prevoza, dostavio sudu dana 29.11.2024. godine.

Pobijanim prvostepenim rešenjem je odbijen zahtev branioca okrivljenog, da se okrivljenima priznaju navedeni troškovi krivičnog postupka. Takav stav, odbijajući žalbu branioca okrivljenih, zauzima i drugostepeno veće istog suda.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose.

Dakle, da bi sud pravnog leka odlučio o tome ko snosi troškove krivičnog postupka i koliko oni iznose, mora imati zahtev za naknadu troškova, koji mora biti postavljen u podnetom pravnom leku, a najkasnije do okončanja postupka po pravnom leku, što bi u konkretnom slučaju značilo u izjavljenom odgovoru na žalbu javnog tužioca ili usmeno saopšten na sednici veća odnosno u formi pismenog podneska, ali najkasnije do zaključenja sednice veća drugostepenog suda.

Branilac okrivljenih nije istakao zahtev za naknadu troškova do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, odnosno do zaključenja sednice veća drugostepenog suda, pa samim tim, suprotno navodima branioca, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi odredbe člana 262. stav 2. ZKP, koja se odnosi samo na mogućnost da se odluči o visini troškova, ukoliko je zahtev postavljen, a koji kasnije može biti opredeljen u pogledu visine, a ne i u pogledu odluke o tome ko će snositi troškove.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. u vezi člana 262. stav 2. ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković