Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 745/24 od 16.09.2024. godine usvajanjem žalbe branioca okrivljene Maje Maksimović, advokata Marine Stefanović, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K 408/23 od 22.04.2024. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenoj Maji Maksimović za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine, a zatim joj iz opozvane uslovne osude po presudi Drugog osnovnog suda u Beogradu K 1362/21 od 24.11.2021. godine, zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ, uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, a iz opozvane uslovne osude po presudi Višeg suda u Beogradu K 347/19 od 09.07.2021. godine zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ, uzeo kao utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, te je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju joj se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.06.2023. godine do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija. U preostalom delu žalba branioca okrivljene Maje Maksimović, advokata Marine Stefanović i u celosti žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, odbijene su kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 252/24 od 07.03.2025. godine protiv navedene presude Apelacionog suda u Beogradu, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 57. stav 3. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je pobijanom presudom povređen zakon u korist okrivljene Maje Maksimović.

Vrhovni sud je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u konkretnom slučaju povređen zakon u korist okrivljene Maje Maksimović, time što je drugostepeni sud, preinačavajući prvostepenu presudu samo u delu odluke o kazni, okrivljenoj za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom, primenom odredaba o ublažavanju kazne prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine, a zatim je uzimajući kao utvrđene kazne zatvora iz dve opozvane uslovne osude, izrečene zbog dva krivična dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine.

Ublažavajući kaznu okrivljenoj za krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ na opisan način, drugostepeni sud je, prema mišljenju javnog tužioca, učinio povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 57. stav 3. KZ u korist okrivljene, obzirom da je za krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od tri do deset godina, utvrdio kaznu zatvora ispod posebnog zakonskog minimuma iako je okrivljena ranije dva puta osuđivana zbog istovrsnog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ. Okolnost što su okrivljenoj opozvane dve uslovne osude koje su joj izrečene zbog dva krivična dela iz člana 246a stav 1. KZ, po stavu javnog tužioca, ne znači da se okrivljena smatra neosuđivanom, kako to pogrešno nalazi drugostepeni sud, već se i dalje ima smatrati osuđivanom dva puta, pa je opoziv uslovnih osuda, prema navodima zahteva, bez uticaja na primenu odredbe člana 57. stav 3. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva nisu osnovani.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je, ispitujući pravilnost odluke o krivičnoj sankciji koja se pobija žalbom javnog tužioca, a povodom žalbe branioca okrivljene, u smislu člana 451. stav 2. tačka 1) ZKP, našao da je prvostepeni sud prilikom donošenja presude, kao olakšavajuće okolnosti na strani okrivljene pravilno cenio njeno korektno držanje tokom postupka i okolnost da je majka šestoro dece, od kojih je troje maloletno. U tom smislu, drugostepeni sud je imao u vidu da je kao otežavajuće okolnosti, prvostepeni sud cenio okolnost da je okrivljena opojnu drogu držala u stanu u kom živi sa decom i da je krivično delo izvršila tokom trajanja mere zabrane napuštanja stana koja joj je određena u drugom krivičnom postupku i u vreme proveravanja određenog po dve uslovne osude koje su joj izrečene zbog istovrsnih krivičnih dela, koje je prvostepeni sud opozvao na osnovu člana 67. stav 1. KZ, pa je nalazeći da zbog ranije osuđivanosti, u smislu člana 57. stav 3. KZ, nema mesta ublažavanju kazne, okrivljenoj za krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od tri godine, pa je uzimajući kao utvrđene kazne zatvora u trajanju od sedam meseci i šest meseci iz opozvanih uslovnih osuda, okrivljenu osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine.

Nalazeći da je prvostepeni sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenoj za krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ, pogrešno zaključio da zbog ranije osuđivanosti nema mesta ublažavanju kazne, u smislu člana 57. stav 3. KZ, drugostepeni sud je ocenio da, u konkretnom slučaju, upravo zbog opozvanih uslovnih osuda „ranija osuđivanost izostaje“ zbog čega je okrivljenoj primenom odredaba o ublažavanju kazne, za krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od dve godine te je, uzimajući kao utvrđene kazne zatvora u trajanju od sedam meseci i šest meseci iz opozvanih uslovnih osuda, okrivljenu osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine.

Postupajući na taj način, drugostepeni sud je nije učinio povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 57. stav 3. KZ u korist okrivljene, na koju se neosnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, u situaciji u kojoj se okrivljenoj sudi za novo krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ i istovremeno vrši opoziv ranije izrečenih uslovnih osuda zbog po jednog krivičnog dela iz člana člana 246a stav 1. KZ, nakon čega se po pravilima za sticaj okrivljena osuđuje na jedinstvenu kaznu, ta ranija osuđivanost okrivljene po presudama iz kojih su uslovne osude opozivane, ne može se uzeti kao otežavajuća okolnost ni prilikom prethodnog utvrđivanja kazne za novo krivično delo niti kod izricanja jedinstvene kazne, pa je drugostepeni sud ovlašćen da primenom člana 56. tačka 3) KZ i člana 57. stav 1. tačka 3) KZ okrivljenoj za krivično delo iz člana 246a stav 2. KZ utvrdi kaznu zatvora u trajanju od dve godine i da je, uzimajući kao utvrđene kazne zatvora u trajanju od sedam meseci i šest meseci iz opozvanih uslovnih osuda, osudi na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 745/24 od 16.09.2024. godine nije učinjena povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 57. stav 3. KZ, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković