Protiv presude Osnovnog suda u Vranju K. 614/12 od 15.07.2013. godine i presude Apelacionog suda u Nišu br. 11 Kž.1 3458/13 od 07.02.2014. godine u delu kojim se potvrđuje prvostepena presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog G.S., adv. R.F. zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a i povrede prava na jednaku pravnu zaštitu i pravno sredstvo iz člana 36. stav 1. Ustava RS sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud oslobodi od optužbe okrivljenog i odredi da troškovi postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, kao i podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog te ispitao napadnute presude u okviru razloga, dela i pravca pobijanja istaknutih zahtevom a u smislu odredbe člana 489. stav 1. ZKP, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je u odnosu na povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP neosnovan dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog G.S. pobija navedene pravnosnažne presude smatrajući da je prvostepeni sud u izreci osporene presude "drugačije opisao predmetni događaj u odnosu na opis koji je dat u dispozitivu optužnog predloga" te da je time "povređen objektivni identitet optužnog predloga i osporene prvostepene presude" (bez navođenja u čemu se ogledaju te razlike) a što bi predstavljalo povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP (a ne kako to branilac u zahtevu navodi odredbe člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP) zbog koje povrede zakona je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Imajući u vidu stanje u spisima predmeta, nesumnjivo je da se opis radnje izvršenja ovog krivičnog dela dat u izreci presude Osnovnog suda u Vranju K. 614/12 od 15.07.2013. godine u odnosu na bitne činjenice uopšte ne razlikuje od onog koji je dat u optužnom predlogom OJT u Vranju br. Kt. 575/12 od 23.05.2012. godine, pa ni u odnosu na oznaku svojstva pasivnog subjekta dela - majke okrivljenog kao člana svoje porodice.

Naime, kako se u smislu odredbe člana 112. tačka 28) KZ te člana 197. stav 3. tačka 2) Porodičnog zakona ("Službeni glasnik RS" br. 18/2005; 72/2011), roditelj (okrivljenog) uvek smatra članom porodice, to sud preciziranjem svojstva pasivnog subjekta majke okrivljenog i "kao člana svoje porodice", po mišljenju Vrhovnog kasacionog suda, ne narušava identitet presude i optužbe i ne čini povredu postupka - odredbe člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Stoga je zahtev branioca okrivljenog na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, u zahtevu se polemiše sa ocenom izvedenih dokaza (posebno iskaza svedoka oštećene i svedoka S.S. 1 - bivše supruge okrivljenog te svedoka S.S. 2 te nalazom i mišljenjem veštaka neuropsihijatra) i sledstvenim nepravilno utvrđenim činjenicama (o mestu izvršenja dela, alkoholemiji okrivljenog, motivima oštećene da neistinito tereti okrivljenog i potrebi lečenja okrivljenog) pa sve ovo, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne predstavlja razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP-a, zbog povrede zakona, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu. Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog G.S., adv. R.F., na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP- a, u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Nadalje, prema odredbi člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP-a, zahtev za zaštitu zakonitosti može se podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Odredbom člana 484. ZKP-a propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog Zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava dok je odredbom člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP određeno da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako nema propisani sadržaj (član 484.).

Kako je branilac okrivljenog podneo zahtev za zaštitu zakonitosti i zbog povrede ustavom zajemčenog prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije, što bi ukazivalo na odredbu člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP-a kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti uz koji nije dostavio odluku Ustavnog suda kojom su utvrđene ove povrede ljudskih prava i sloboda okrivljenog, to podneti zahtev nema propisani sadržaj, zbog čega je i u tom delu na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP-a, odbačen.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud sa iznetih razloga a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP-a i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                 Nevenka Važić, s.r.