Protiv navedneih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenih S. i M.T., adv. M.M., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan, da obe presude preinači i donese oslobađajuću presudu.

Nakon što je primerak zahteva, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih u zahtevu navodi da je prvostepenom i drugostepenom presudom na štetu okrivljenih povređen krivični zakon iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, jer u radnjama okrivljenih nema elemenata krivičnih dela za koja su oglašeni krivim, s obzirom da je isključena protivpravnost i krivica, odnosno da radnje koje su okrivljenima stavljene na teret predstavljaju radnje, odnosno delo malog značaja, jer je stepen krivice okrivljenih veoma nizak, nema umišljaja i štetne posledice radnji i dela, su potpuno izostale ili su neznatne.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Iz činjeničnog stanja utvrđenog prvostepenom i potvrđenog drugostepenom presudom nesumnjivo proizilazi da je okr. S.T. u vreme, na mestu i na način opisan u izreci prvostepene presude u službenu ispravu – potvrdu o zaposlenju i visini primanja za zaposleno lice unela neistinit podatak o zaposlenju i mesečnoj zaradi okr. M.T., te službenu ispravu svojim potpisom i službenim pečatom overila kao istinitu, pri čemu je bila svesna svog dela i htela njegovo izvršenje. Iz činjeničnog stanja proizilazi i da je okr. M.T., na način opisan u izreci prvostepene presude četiri neistinite službene knjige upotrebio kao prave i istinite, pri čemu je tri knjige prethodno sam i sačinio, a u svrhu ugovaranja gotovinskog dinarskog kredita sa oštećenom bankom podneo neistinitu potvrdu o zaposlenju i visini primanja koju je prethodno nezakonito sačinila okr. S.T....pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, a zatim je takođe na način opisan u izreci prvostepene presude lažnim prikazivanjem činjenice da je u radnom odnosu STR S. i da po tom osnovu ostvaruje mesečna primanja u iznosu od 53.000,00 dinara zaključio ugovor o gotovinskom kreditu sa oštećenom K. b. i time za sebe dobio kredit kod oštećene banke u navedenom iznosu, upotrebivši pri tome neistinitu potvrdu o svom zaposlenju i visini primanja, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja proizilaze svi bitni elementi, kako subjektivni, tako i objektivni, krivičnih dela za koja su okrivljeni S. i M.T. oglašeni krivim, pa se neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da u radnjama okrivljenih nema krivičnih dela, a navod iznet u zahtevu da u konkretnom slučaju se radi o delima malog značaja je stvar lične procene branioca.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da se zahtevom za zaštitu zakonitosti neosnovano ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Dragana Vukasanović,s.r.                                                                                              Dragiša Đorđević,s.r.