Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog I.B., advokat R.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. u vezi člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i člana 2. KZ i zbog, a kako to proizilazi iz sadržine zahteva zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine i predmet vrati apelacionom sudu na ponovno suđenje, pred potpuno izmenjenim većem, uz zahtev da Vrhovni kasacioni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži i uz molbu da bude obavešten o sednici veća.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.B., advokata R.M. je neosnovan.

Branilac okrivljenog I.B. pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede zakona u zahtevu je naveo da izreka pravnosnažne presude ne sadrži opis krivice okrivljenog koja se ogleda u njegovoj svesti o zabranjenosti dela, kao jednog od konstitutivnih elemenata krivičnog dela, iz čega, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, izreka pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 797/15 od 20.11.2015. godine sadrži sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 4) KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim i sledstveno tome opis krivice okrivljenog koja se ogleda u njegovoj svesti o zabranjenosti dela i to tako što je u izreci prvostepene presude naveo da je okrivljeni bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Pobijajući pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Kragujevcu zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP branilac okrivljenog I.B. u zahtevu navodi da je sud prekoračio objektivni identitet optužbe, u pogledu načina izvršenja dela – lišenja života ošt. sada pok. M.G. navodima da je okrivljenom podignutom i izmenjenom optužnicom javnog tužioca stavljeno na teret da je kritičnom prilikom oštećenu s preda uhvatio za vrat i snažnim stezanjem je pritegao u predelu grkljana, nanevši joj pri tom telesne povrede teške prirode u vidu preloma oba velika roga podjezične kosti, preloma oba velika roga štitaste hrskavice i preloma devetog rebra sa leve strane, usled kojih povreda je ošt. sada pok. G. bio prekinut dotok kiseonika i nastupila smrt, dok je okrivljeni izrekom pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu oglašen krivim da je oštećenu lišio života tako što je istu udario u predelu lica, pa joj je, kada je ona uspaničeno počela da viče i maše rukama, da bi je sprečio da pruži otpor, šakom desne ruke uhvatio za vrat, s preda i snažnim stezanjem u predelu grkljana, a bio je svestan da na takav način istu može lišiti života, pa je na to pristao, istu zagušio usled čega je došlo do njene smrti.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjenica i okolnosti navedenih u pravnosnažnoj presudi, a utvrđenih na pretresu, a naime, da je okrivljeni šakom desne ruke oštećenu uhvatio za vrat, s preda i snažnim stezanjem u predelu grkljana, svestan da na takav način istu može lišiti života na šta je pristao, istu zagušio, usled čega je došlo do njene smrti, kojom prilikom je oštećenoj naneo i prelom oba velika roga podjezične kosti, prelom oba velika roga štitaste hrskavice i prelom devetog rebra koje je sud uneo u izreku presude nije dovelo do objektivnog prekoračenja optužbe, imajući u vidu da je tako preciziran činjenični opis krivičnog dela iz izreke pravnosnažne presude u pogledu načina na koji je okrivljeni preduzeo radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela koja se ogleda u lišavanju života nekog lica ostao u granicama činjeničnog osnova optužnice, to jest u granicama činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, a iz kojih proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 4) KZ.

Stoga se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Iz obrazloženja zahteva i navoda da u pravnosnažnoj presudi Apelacionog suda u Kragujevcu nisu sadržani razlozi iz kojih se odbijaju kao neosnovani navodi odbrane da je iskaz okrivljenog dat u predmetu Ki 59/13 Višeg suda u Kragujevcu pribavljen iznurivanjem, kao i da su nelogični razlozi iz obrazloženja presude koji se odnose na odbijanje navoda žalbe da okrivljeni nije bio sposoban da shvati značaj i posledice davanja iskaza u pretkrivičnom i prethodnom postupku kada je priznao izvršenje krivičnog dela u pitanju, ukazivanjem da je sud pogrešno ocenio psihijatrijsko veštačenje okrivljenog na okolnost da li je isti bio sposoban da bude saslušan i da učestvuje u postupcima kao i da shvati značaj ovih radnji, a koje priznanje je u kasnijoj fazi postupka opovrgao, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu je istakao da osporava nalaz i mišljenje veštaka dr M.T. od 23.07.2013. godine, a na kome je zasnovano činjenično stanje, navodima da je veštak prilikom obavljanja veštačenja, a radi davanja nalaza i mišljenja o uzroku smrti oštećene, pogrešno postupio kada je koristio podatke iz spisa predmeta, kao i da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da je okrivljeni kritičnom prilikom lišio života ošt. sada pok. M.G., ukazivanjem da je veštak sudske medicine dr M.T. u svom nalazu sa mišljenjem naveo da se uzrok smrti oštećene ne može sa sigurnošću utvrditi, te da je ovaj veštak u svom iskazu naveo da je smrt najverovatnije nasilna i naveo je samo najverovatniji, a ne sa sigurnošću utvrđeni uzrok smrti, dok je u svom iskazu na pretresu pred drugostepenim sudom dana 18.11.2015. godine naveo da sam prelom podjezične kosti ili hrskavice štitaste žlezde ne dovodi do prekida dotoka kiseonika i da sledstveno tome, a takođe imajući u vidu i činjenicu da u kući oštećene nisu nađeni tragovi prisustva okrivljenog u istoj, niti tragovi koji bi ukazivali da je okrivljeni bio u kontaktu sa oštećenom, kao i činjenicu da se isti kritičnom prilikom nalazio u kafiću ''...'' (što bi potvrdili svedoci K.R. i P.N. koje je sud odbio da sasluša).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.B. u suštini se osporava činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom u pogledu učešća ovog okrivljenog u izvršenju predmetnog krivičnog dela.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda taksativno nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni, preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.B., nije upuštao.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                                       Dragiša Đorđević,s.r.