Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog D.M. – advokat N.M., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), konkretno zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 359. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog D.M. osloboditi od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1. ZKP jer delo za koje je optuženi nije krivično delo, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, uz istovremeni predlog da se, s obzirom na sadržinu zahteva, izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M. ukazuje se da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 359. stav 1. KZ, i s tim u vezi navodi da delo zbog kojeg je okrivljeni oglašen krivim nema obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, niti kog drugog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je u izreci presude utvrđeno da je okrivljeni pribavio sebi korist iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja tako što je primio novac od oštećenog dovevši ga u zabludu da će koristeći svoj uticaj kod kolega – policijskih službenika, pomoći da određenim licima ne budu izrečene kazne zatvora, pri čemu nije navedeno o kojim službenim ovlaćenjima je reč. Nadalje se u zahtevu ističe da iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da okrivljeni nije pribavio sebi korist iskorišćavanjem svojih službenih ovlašćenja, već preduzimanjem sasvim drugačijih radnji, a koji navodi prema stavu branioca upućuju na zaključak da bi radnjama okrivljenog eventualno mogla biti ostvarena obeležja krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ, a ne krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, zbog kojeg je oglašen krivim.

Međutim, po navodima zahteva, za donošenje odluke o krivičnim sankcijama isključivo je nadležan sud, a ne policija, pa bi koristeći svoj uticaj kod kolega – policijskih službenika, sa ciljem da određenim licima ne budu izrečene zatvorske kazne, okrivljeni učinio samo nepodoban pokušaj krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ za koji se, prema odredbi člana 31. KZ, može osloboditi od kazne.

Pored toga, u zahtevu se ističe da je izrekom presude utvrđeno da je okrivljeni doveo u zabludu oštećenog da će mu svojim uticajem pomoći, zbog čega branilac nalazi da nema ni nepodobnog pokušaja izvršenja krivičnog dela trgovine uticajem iz člana 366. stav 1. KZ, jer je očigledno da umišljaj okrivljenog ne odgovara tom krivičnom delu.

Branilac smatra da u radnjama okrivljenog nema ni elemenata krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 1. KZ, jer dovođenje u zabludu nije izvršeno lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica, a što je bitno obeležje predmetnog krivičnog dela.

Konačno, po navodima zahteva, činjenični opis dela za koje je okrivljeni oglašen krivim predstavlja nejasnu kompilaciju pojedinih elemenata navedenih krivičnih dela, ali iz njega ne proističu sva bitna obeležja ni jednog od tih krivičnih dela.

Po oceni ovoga suda, tačna je konstatacija branioca okrivljenog, izneta u zahtevu za zaštitu zakonitosti – da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja produženog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. KZ, jer u izreci presude nije opisano koje je to svoje službeno ovlašćenje okrivljeni iskoristio da bi pribavio sebi kakvu korist.

Naime, iskorišćavanje službenog položaja ili ovlašćenja postoji kada službeno lice deluje u okviru svog ovlašćenja i preduzima službenu radnju koja spada u njegovu službenu dužnost, ali to čini da bi na taj način pribavio sebi ili drugome kakvu korist ili da bi drugome naneo kakvu štetu.

Dakle, za izvršenje ovog oblika krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, neophodno je da službeno lice preduzima radnje iz delokruga svog službenog ovlašćenja, a što u izreci pravnosnažne presude nije opisano, kako se to pravilno konstatuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Međutim, neosnovani su navodi zahteva kojima se ukazuje da se u radnjama okrivljenog D.M., opisanim u izreci pravnosnažne presude, ne stiču ni obeležja bilo kog drugog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, obzirom da se u radnjama okrivljenog, opisanim u izreci pravnosnažne presude stiču svi bitni elementi krivičnog dela trgovine uticajem iz člana 366. stav 1. KZ.

Neosnovani su i navodi zahteva da bi se u slučaju ovog krivičnog dela radilo o nepodobnom pokušaju, usled objektivne nemogućnosti okrivljenog da utiče, koristeći svoj uticaj kod kolega – policijskih službenika, sa ciljem da određenim licima ne budu određene zatvorske kazne jer je za izricanje krivičnih sankcija isključivo nadležan sud.

Ovo stoga što se radnja izvršenja krivičnog dela trgovine uticajem iz člana 366. KZ sastoji u primanju nagrade ili kakve druge koristi u cilju posredovanja da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja, pri čemu samo posredovanje treba da se ostvari korišćenjem svog službenog ili društvenog položaja, ili stvarnog ili pretpostavljenog uticaja. Međutim, samo posredovanje ne predstavlja radnju ovog krivičnog dela, niti je za postojanje ovog krivičnog dela neophodno da je došlo do posredovanja, već je dovoljno da je učinilac primio nagradu ili kakvu drugu korist da bi posredovao da se izvrši ili ne izvrši neka službena radnja.

Nadalje, sam način posredovanja se može izvršiti i posredno i neposredno, tako da je bez uticaja na postojanje ovog krivičnog dela da li bi se posredovanje izvršilo direktno prema službenom licu koje je ovlašćeno da izriče krivične sankcije (sudija), ili bi se to učinilo posrednim putem (preko policijskih službenika).

Krivično delo trgovine uticajem iz člana 366. KZ, svršeno je samim primanjem nagrade ili druge koristi da bi se korišćenjem službenog položaja ili uticaja posredovalo kod službenog lica da izvrši ili ne izvrši neku službenu radnju, pri čemu je bez uticaja na postojanje ovog krivičnog dela da li je okrivljeni oštećenog doveo u zabludu u pogledu svoje namere da zaista posreduje ili u pogledu postojanja svog stvarnog uticaja, već je dovoljno da je nagrada primljena u cilju posredovanja.

U konkretnom slučaju, u izreci pravnosnažne presude opisana su sva bitna obeležja krivičnog dela trgovine uticajem iz člana 366. KZ, obzirom da iz iste proizilazi da je pravnosnažnom presudom utvrđeno da je okrivljeni D.M. primio nagradu od oštećenog K.P. da bi korišćenjem svog službenog položaja i uticaja posredovao da ćerki oštećenog A.K. i njenom momku M.A., protiv kojih je podneta krivična prijava, ne budu izrečene kazne zatvora.

Međutim, kako je odredbom člana 489. stav 1. ZKP propisano da Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, a kod činjenice da se zahtevom ukazuje samo na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP i predlaže oslobađajuća presuda jer po stavu branioca delo za koje je okrivljeni optužen nije krivično delo, odnosno ukidanje pravnosnažne presude, to Vrhovni kasacioni sud nije bio u mogućnosti da u konkretnom slučaju preinači pravnosnažnu presudu u pogledu pravne kvalifikacije predmetnog krivičnog dela, budući da bi na taj način postupio suprotno odredbi člana 489. stav 1. ZKP i prekoračio granice pobijanja postavljene u zahtevu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M. odbio kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                       Nevenka Važić,s.r.