U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Milunke Cvetković, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.R., zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 5. u vezi stava 2. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.R., advokata R.M., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kikindi K 78/11 od 03.11.2015. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 256/15 od 15.01.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 12.04.2016. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.R., advokata R.M., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kikindi K 78/11 od 03.11.2015. godine i Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 256/15 od 15.01.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi K 78/11 od 03.11.2015. godine okrivljeni M.R. oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 5. u vezi stava 2. KZ, dok je okrivljeni S.Z. oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. KZ, pa je okrivljeni M.R. za predmetno krivično delo osuđen na kaznu zatvora trajanju od šest meseci, dok je okrivljenom S.Z. za krivično delo u pitanju za koje je oglašen krivim izrečena uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se ovako utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Tom presudom okrivljeni su na osnovu odredbe člana 264. stav 1. ZKP obavezani da u korist budžetskih sredstava suda plate paušal u iznosu od po 3.000,00 dinara, kao i da solidarno naknade troškove krivičnog postupka u iznosu od 82.400,00 dinara, sve u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni S.Z. na osnovu odredbe člana 258. stav 4. ZKP upućen na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 256/15 od 15.01.2016. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kikindi K 78/11 od 03.11.2015. godine u pogledu odluke o krivičnoj sanciji, tako što je Viši sud u Zrenjaninu odredio da će se kazna zatvora na koju je okrivljeni M.R. osuđen prvostepenom presudom zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 5. u vezi stava 2. KZ izvršiti tako što će okrivljeni navedenu kaznu izdržavati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, s tim da ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, sem u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija, na osnovu odredbe člana 45. stav 5. KZ, dok je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.R., advokat R.M. zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1, 2 i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe odnosno da iste ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.R., advokata R.M. je neosnovan.

Branilac okrivljenog M.R. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1, 2 i 3. ZKP na štetu ovog okrivljenog, navodima da je okrivljeni M.R. kritičnom prilikom, doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost napadom i teškim vređanjem od strane povređenog S.Z. od sebe i dobro svojih roditelja i sestričine odbio istovremeni protivpravni napad oštećenog S.Z., te da je sledstveno iznetom postupao u nužnoj odbrani, odnosno eventualno u granicama prekoračenja iste, zbog čega nije mogao biti oglašen krivim da je na mah učinio krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 5. u vezi stava 2. KZ, niti mu je mogao izreći krivičnu sankciju.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog M.R. isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani, o čemu je na strani 5 poslednji pasus, strani 6, pasus prvi obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge koje kao pravilne u svemu prihvata Vrhovni kasacioni sud i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                       Dragiša Đorđević,s.r.