Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Bojana Stojanović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oglasi krivim za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u podnetom zahtevu branioca okrivljenog AA ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, odnosno da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe pogrešno primenjen zakon, obzirom da je sud protivpravne radnje okrivljenog bliže opisane u izreci pravnosnažne presude pogrešno pravno kvalifikovao kao krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ, jer u konkretnom slučaju iz opisa dela ne proizilazi da je okrivljeni krivično delo izvršio na „naročito drzak“ način, tako da okrivljeni može odgovarati samo za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ. Iznetim navodima zahteva se, po nalaženju ovoga suda, pravnosnažne presude suštinski pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika vrši onaj ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist.

Članom 204. stav 1. tačka 3. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 104/13) propisano je da će se učinilac dela krađe (član 203) kazniti, ako je krađa izvršena na naročito opasan ili naročito drzak način.

Prema činjeničnom opisu krivičnog dela, datom u izreci pravnosnažne presude okrivljeni AA je u stanju potpune uračunljivosti, svesno i voljno, na naročito drzak način, u nameri da prisvajanjem oduzete stvari pribavi sebi protivppravnu imovinsku korist, u vreme i na mestu bliže opisan u izreci presude „... iskoristio nepažnju oštećenog..., dok je otvarao gepek svog vozila, prišao mu s leđa, i povukao torbicu koju je oštećeni nosio preko ramena, otkopčao rajfešlus i iz torbice oduzeo novac u iznosu od 22.000,00 dinara, nakon čega se udaljio sa lica mesta u nepoznatom pravcu...“.

Iz navedenog činjeničnog opisa krivičnog dela proizilazi da radnje koje je preduzeo okrivljeni u konkretnom slučaju, to jest da je prišao s leđa oštećenom, i povukao torbicu koju je oštećeni nosio preko ramena, otkopčao rajfešlus i iz torbice oduzeo novac, sadrže izvestan stepene drskosti u postupanju okrivljenog, ali ne i „naročito drzak način“ izvršenja krađe, a da bi da bi postojalo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3) Krivičnog zakonika, krivično delo mora biti izvršeno na takav način koji prelazi uobičajenu drskost (koja po pravilu postoji i kod obične krađe), a što u konkretnom slučaju nije ostvareno.

Sledstveno navedenom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti, te je pravno kvalifikujući protivpravne radnje okrivljenog AA, kao krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ i oglašavajući okrivljenog krivim za isto, umesto za krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbama na prvostepenu presudu, iako je na povredu krivičnog zakona u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenog.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA -advokata Bojane Stojanović, te je otklonio napred navedenu povredu krivičnog zakona preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K 27/19 od 21.09.2020. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 16/21 od 18.01.2021. godine u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako što je protivpravne radnje okrivljenog AA bliže opisane u izreci prvostepene presude, za koje je pravnosnažno oglašen krivim, po pravilnoj primeni zakona, pravno kvalifikovao kao krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ.

Nadalje, polazeći od ovako izmenjene pravne kvalifikacije dela, Vrhovni kasacioni sud je okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, nalazeći da je ovako odmerena kazna zatvora srazmerna objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela, te olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje su, u smislu člana 54. KZ, utvrđene na strani okrivljenog u redovnom postupku, stepenu krivice okrivljenog i jačini ugrožavanja zaštićenog dobra, kao i da je izrečena krivična sankcija nužna i dovoljna da se njome ostvari opšta svrha izricanja krivične sankcije iz člana 4. KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ i to kako u odnosu na samog okrivljenog, tako i na planu generalne prevencije.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                      Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                  Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić