Kzz 37/2023 apsolutna zastarelost; usvojen zahtev; odbijena optužba

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 37/2023
24.01.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Biljane Sinanović i Nevenke Važić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. i 3. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Ljiljane Denić i advokata Marije Janković, podnetom protiv pravnosnažih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K. br. 484/21 od 18.08.2022. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 br. 189/22 od 15.11.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 24.01.2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Ljiljane Denić i advokata Marije Janković, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prokuplju 5K. br. 484/21 od 18.08.2022. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž1 br. 189/22 od 15.11.2022. godine tako što Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 422. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku prema okrivljenom AA, sa ličnim podacima kao u spisima predmeta,

ODBIJA OPTUŽBU

da je:

„u toku noći 20/21.03.2017. godine, u ..., u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, polno uznemiravao drugo lice, kojim ponašanjem je povredio dostojanstvo tog lica u sferi polnog života, a koje je stvorilo ponižavajuće i uvredljivo okruženje, na taj način što je kao medicinski tehničar odeljenja neurologije Opšte bolnice „BB“ u ..., dana 20.03.2017. godine nakon prijema smene i podele redovne terapije pacijentima na odeljenju neurologije, zajedno sa kolegom VV, zbog rođendana koji je slavio tog dana, oko 23.00 časova, pozvao još dvojicu kolega sa odeljenja psihijatrije i to GG i DD, kao i kolegu ĐĐ sa odeljenja palijativne nege, kada su u sobi za medicinske tehničare konzumirali alkohol, nakon čega se VV prvi vratio na svoje radno mesto, a za njim i DD, dok je GG ostao na proslavi, da bi oko 03.00 časova, okrivljeni otišao do vrata sobe u kojoj se nalazila pacijentkinja – oštećena ĐĐ, kojoj je lupao na vrata, zbog čega je ista otišla do sobe u kojoj borave tehničari, ali je soba bila zaključana, kada je otišla u sobu dežurnog lekara dr EE, koja joj je rekla da se vrati u svoju sobu, ali je oštećena ponovo otišla do sobe za tehničare, gde je zatekla okrivljenog koji je bio sam u sobi i kada ga je pitala iz kog razloga je probudio, isti joj je odgovorio da je on doktor, što je oštećena poverovala, jer je isti bio u zelenoj uniformi koju nose lekari, kada joj je okrivljeni rekao da sedne pored njega na krevet, što je ona i učinila, ali je ubrzo napustila sobu za tehničare, da bi se u periodu oko 04.00 časova vratila u istu sobu, a zatim je posle nekih 40 minuta ponovo napustila, da bi po ponovnom dolasku u tu prostoriju zatekla samo pacijentkinju ŽŽ i okrivljenog, kada je okrivljeni posle odlaska iz trpezarije ŽŽ, od oštećene tražio da sedne na mesto prethodne pacijentkinje, a kako oštećena kada je sela nije gledala pravo u njega, isti je počeo da joj udara šamare, da je dodiruje za ruke, nakon čega ju je uhvatio za grudi, a nakon toga od oštećene tražio da ustane, da svuče farmerice koje je nosila, a onda i donji veš, nakon čega je počeo da joj rukom dodiruje spoljašnjost vagine, kako bi je „ginekološki pregledao zavlačenjem prstiju u vaginu“, a kada je hteo da stavi prst u vaginu oštećene, ista mu to nije dozvolila, zbog čega joj je rekao da se okrene oko svoje ose, što je oštećena uradila i nakon toga počeo da je dodiruje po zadnjici, kada je isti primetio opekotine na nogama oštećene i kada ju je upitao odakle iste potiču, u kom momentu se oštećena obukla, ali je okrivljeni tražio da mu ista sedne u krilo i da mu ispriča kakve odnose ima sa svojim suprugom, tako da je po dolasku, njoj nepoznatog lica koje je ušlo u trpezariju, okrivljeni izašao, a ona otišla u svoju sobu i ujutru sve ispričala svom suprugu, pri čemu je bio svestan protivpravnosti dela i hteo njegovo izvršenje“,

-čime bi izvršio krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. i 3. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju 5K. br. 484/21 od 18.08.2022. godine okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182a stav 1. u vezi člana 181. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci i obavezan je da snosi troškove krivičnog postupka, te da plati Osnovnom javnom tužiocu u Prokuplju iznos od 33.930,90 dinara, Osnovnom sudu u Prokuplju iznos od 25.040,06 dinara kao i na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara i oštećenoj ĐĐ iznos od 184.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, dok je oštećena ĐĐ radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž1 br. 189/22 od 15.11.2022. godine, delimično je usvojena žalba branilaca okrivljenog AA, advokata Marije Janković i advokata Ljiljane Denić i presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K. br. 484/21 od 18.08.2022. godine je preinačena tako što je okrivljeni AA oglašen krivim da je izvršio krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. i 3. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci i istovremeno je određeno da će se kazna izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje uz primenu elektronskog nadzora, a koje prostorije okrivljeni ne sme napuštati osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, dok je u nepreinačenom delu presuda Osnovnog suda u Prokuplju 5K. br. 484/21 od 18.08.2022. godine potvrđena i žalba branilaca okrivljenog odbijena kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA, advokat Ljiljana Denić i advokat Marija Janković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 9) i 10) Zakonika o krivičnom postupku i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji i pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za delo za koje je osuđen ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, kao i da odredi, u smislu odredbe člana 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branioci okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju da je donošenjem drugostepene presude na štetu okrivljenog AA povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Ovo sa razloga, jer je drugostepena presuda doneta nakon nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. i 3. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim drugostepenom presudom.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da nakon što je okrivljeni AA presudom Osnovnog suda u Prokuplju 5K. br. 216/18 od 19.07.2021. godine oglašen krivim za krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 181. stav 1. Krivičnog zakonika, a koja presuda je, po žalbi branilaca okrivljenog zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ukinuta rešenjem Višeg suda u Prokuplju Kž1 br. 193/21 od 25.11.2021. godine, prvostepeni sud je u ponovnom postupku nakon što je javni tužilac izmenio optužni predlog, dodajući elemente koji nisu sadržani u ranijem optužnom predlogu, okrivljenog oglasio krivim za krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182 stav 1. u vezi člana 181. stav 1. KZ, na koji način je stavio okrivljenog u teži položaj od onog u kome je bio po osnovnom optužnom predlogu i povredio odredbu člana 453. ZKP odnosno načelo zabrane preinačenja na štetu okrivljenog što je konstatovano rešenjem Višeg suda u Prokuplju Kž1 br. 193/21, nakon čega je po izjavljenoj žalbi branilaca okrivljenih na navedenu prvostepenu presudu, drugostepeni sud svojom presudom Kž1 br. 189/22 od 15.11.2022. godine delimičnim usvajanjem podnete žalbe preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije i okrivljenog AA oglasio krivim za krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. i 3. KZ, jer po nalaženju suda u činjeničnom opisu krivičnog dela nije sadržan opis radnji krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182 stav 1. u vezi člana 181. stav 1. KZ, već samo opis radnje krivičnog delo polno uznemiravanje.

Odredbom člana 182a stav 1. KZ propisano je da ko polno uznemirava drugo lice, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

Članom 103. stav 1. tačka 6) KZ propisano je da se krivično gonjenje ne može preduzeti kada protekne 2 godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do 1 godine ili novčana kazna, dok je odredbom člana 104. stav 6. KZ propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu da je vreme izvršenja krivičnog dela 20.03.2017. godine, to je s obzirom na propisanu kaznu za krivično delo iz člana 182a stav 1. i 3. KZ, u vreme donošenja drugostepene presude nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. i 3. KZ, jer je apsolutna zastarelost nastupila dana 20.03.2021. godine, dakle u vreme sednice veća drugostepenog suda koja je održana dana 15.11.2022. godine, iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, prema okrivljenom AA zbog krivičnog dela polno uznemiravanje iz člana 182a stav 1. i 3. KZ, na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbio optužbu zbog nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i ostale navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, ali ih pri ovako zauzetom stavu nije posebno obrazlagao, jer su isti bez uticaja na odlučivanje.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić