Nakon što je primerak zahteva, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda u zahtevu, nakon što je ispitao prvostepenu presudu u smislu člana 604. stav 1. ZKP i našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene u zahtevu navodi da je okrivljenoj privatnom tužbom stavljeno na teret da je ''na porodičnoj kući i garaži privatnog tužioca razbila sva stakla na prozorima i vratima'', dok je izrekom prvostepene presude oglašena krivom da je ''na porodičnoj kući u prizemnom delu i garaži podesnim predmetom razbila stakla na prozorima i vratima''. Unošenjem u izreku reči ''u prizemnom delu'' i ''podesnim predmetom'', prvostepeni sud je prekoračio optužbu i time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 8. ranije važećeg ZKP, a istu povredu učinio je i drugostepeni sud potvrđivanjem prvostepene presude.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljne u zahtevu ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 8. ranije važećeg ZKP (''Službeni list SRJ'', br. 70/01 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04 ... 76/10).

Suprotno navodima zahteva, prvostepeni sud nije prekoračio optužbu time što je u izreku presude uneo reči ''u prizmenom delu'' i ''podesnim predmetom'', već je samo bez relevantnih izmena činjeničnog opisa koji je upodobljen utvrđenim činjenicama i koji, pri tome, sadrži sva bitna obeležja krivičnog dela za koje je okr. M.P. optužena i oglašena krivom.

Osim toga, istu povredu zakona branilac je isticao i u žalbi na prvostepenu presudu, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, na strani 2, u šestom stavu obrazloženja presude, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Branilac okrivljene kao razloge podnošenja zahteva navodi i povrede odredaba člana 351. stav 1. i 2. ranije važećeg ZKP kao i povrede odredbe člana 388. ZKP, međutim, navedene povrede, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne mogu biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Ostalim navodima zahteva branilac osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom u vezi sa ocenom izvedenih dokaza od strane sudova u redovnom postupku kao i u vezi sa mehanizmom oštećenja tuđe stvari, posebno ukazujući da okrivljena sa ... godina starosti i teška ... kg, a visoka ... cm, sa teško narušenim zdravljem neurološke prirode nije mogla da preskoči ogradu visine 160 cm i izvrši predmetno krivično delo. Međutim, ni činjenično stanje, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne može biti razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Najzad, navodi zahteva da je prvostepenom i drugostepenom presudom povređeno osnovno ustavno načelo iz člana 32. Ustava Republike Srbije, pravo na pravično suđenje, nisu mogli biti predmet ispitivanja od strane Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na to da kada se zahtev podnosi zbog povrede nekog prava zajemčenog Ustavom, takva povreda mora biti utvrđena odlukom Ustavnog suda i ta odluka mora biti dostavljena uz zahtev za zaštitu zakonitosti, a u konkretnom slučaju, branilac okrivljene takvu odluku nije dostavio.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                              Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović, s.r.                                                                        Zoran Tatalović, s.r.