Kzz 372/2016

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 372/2016
14.04.2016. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Radoslava Petrovića i Nevenke Važić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.V., zbog produženog krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi sa čl. 33. i 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.V., advokata L.G. iz V., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu 5K.423/13 od 09.03.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 195/15 od 15.10.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 14.04.2016. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.V., advokata L.G., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Vršcu 5K.423/13 od 09.03.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 195/15 od 15.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vršcu 5K.423/13 od 09.03.2015. godine, okrivljeni D.V., zajedno sa okrivljenim N.G., oglašen je krivim kao saizvršilac za produženo krivičnog delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi sa čl. 61. i 33. Krivičnog zakonika (KZ) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1-jedne godine i 6-šest meseci, uz obavezu plaćanja sudu paušala u iznosu od 5.000,00 dinara i troškova krivičnog postupka, solidarno sa okr. N.G., u iznosu od 6.880,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1 195/15 od 15.10.2015. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Vršcu, preinačio je presudu Osnovnog suda u Vršcu K.br.423/13 od 09.03.2015. godine tako što je okrivljenog D.V., zajedno sa okrivljenim N.G.,oglasio krivim za produženo krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi sa čl. 33. i 61. KZ i za to delo okr. D.V. osudio na kaznu zatvora utrajanju od 1-jedne godine i 6-šest meseci, dok je žalbu branioca okr. D.V., između ostalih, odbio kao neosnovanu i okrivljenog obavezao da snosi troškove krivičnog postupka o čijoj visini će doneti odluku naknadno, posebnim rešenjem.

Branilac okr. D.V., adv. L.G., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona, povrede Zakonika o krivičnom postupku iz člana 438. stav 1. tač. 9) i 10) ZKP, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da pobijane presude Osnovnog suda u Vršcu K.423/13 od 09.03.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 195/15 od 15.10.2015. godine preinači, tako što će okr. D.V. osloboditi od krivice za krivično delo teška krađa.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu odredbe člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.V. je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, mada je ovako ne opredeljuje, ali to proizilazi iz navoda zahteva da je, nasuprot pogrešnom stavu drugostepenog suda, vrednost oduzetih stvari obavezan elemenat bića krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ i da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim izrekom drugostepene presude, u kojoj je izostavljena vrednost oduzetih stvari, ne odgovara opisu krivičnog dela teške krađe, već eventualno krivičnog dela sitne krađe jer se radi o radnjama kojima su oduzete stvari u vrednosti od 13.500,00 dinara.

Po stavu branioca okrivljenog, drugostepeni sud je, izostavljanjem u izreci drugostepene presude vrednosti oduzetih stvari i na taj način utvrđujući činjenično stanje drugačije od onoga koje je opisano u optužnom aktu i unošenjem u izreku, pored paketa prve pomoći i drugih oduzetih stvari koje su izostavljene u izreci prvostepene presude, postupio izvan okvira svog ovlašćenja, odnosno prekoračio optužbu na štetu okrivljenog i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Takođe, branilac navodi da je optužba prekoračena i učinjena navedena bitna povreda postupka i prvostepenom i drugostepenom presudom jer je optužnim aktom okrivljenom stavljeno na teret 7 radnji u sastavu produženog krivičnog dela, kojima su oduzete stvari u vrednosti od 18.200,00 dinara, a pobijanim presudama oglašen je krivim za 5 radnji kojima su oduzete stvari koje po optužnom aktu imaju vrednost 13.500,00 dinara.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Iz činjeničnog opisa dela koje je okr. D.V. optužbom stavljeno na teret i činjeničnih utvrđenja u pobijanoj drugostepenoj presudi, da je okrivljeni iz parkiranih putničnih automobila, obijanjem vrata vozila šrafcigerom i fizičkom snagom, oduzeo tuđe pokretne stvari bliže opisane u optužnom aktu preciziranom 30.10.2013. godine i izreci drugostepene presude, u nameri da prisvajanjem istih pribavi sebi ne malu protivpravnu imovinsku korist, proizilaze sva zakonska, objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ za koje je okrivljeni tom presudom oglašen krivim, pravilnom primenom krivičnog zakona.

Visina vrednosti stvari oduzetih izvršenjem krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, nasuprot navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, nije bitno, zakonsko obeležje tog krivičnog dela, pa unošenje navedene činjenice u opis dela u izreci presude, za postojanje dela nije neophodno. Za postojanje ovog oblika krivičnog dela teške krađe, kada je reč o objektu (predmetu) dela, prema zakonskom opisu dela potrebno je da je izvršeno oduzimanje tuđe pokretne stvari, što znači da je predmet dela dovoljno određen opisom tuđih pokretnih stvari koje su oduzete krađom.

Sledstveno rečenom, neosnovani su navodi zahteva da iz opisa dela okrivljenog u izreci drugostepene presude, zbog izostavljanja vrednosti oduzetih stvari koja je sadržana u optužnom aktu, ne proizilaze obeležja krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ i da je izostavljanjem ove činjenice drugostepeni sud utvrdio činjenično stanje drugačije nego u optužnom aktu i prekoračio optužbu u smislu člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Isti nedostatak, suprotno navodima zahteva, ne stoji ni zbog navođenja u izreci drugostepene presude i drugih oduzetih stvari (osim paketa prve pomoći), jer je u tom delu činjenični opis izreke presude istovetan opisu u optužnom aktu.

Bez osnova branilac okrivljenog, pozivajući se na povrede zakona o kojima je reč, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu sitne krađe, kod činjenice da je pobijanim pravnosnažnim presudama okr. D.V. oglašen krivim za radnje produženog krivičnog dela kojima su oduzete stvari čija ukupna vrednost određena u optužnom aktu iznosi 13.500,00 dinara. Naime, za postojanje krivičnog dela sitne krađe iz člana 210. KZ, važećeg u vreme izvršenja dela, pored objektivne činjenice koja se odnosi na visinu vrednosti ukradenih stvari (da ne prelazi 15.000,00 dinara), neophodan je i subjektivni uslov koji se tiče namere učinioca da krađom pribavi malu imovinsku korist, odnosno da prouzrokuje malu štetu, a u konkretnom slučaju, nakon pretresa pred drugostepenim sudom pravnosnažnom presudom utvrđeno je upravo suprotno, odnosno da je namera okrivljenog bila pribavljanje sebi ne male imovinske koristi.

Nalazeći, iz svih iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede zakona iz čl. 438. stav 1. tačka 9) i 439. tačka 1) ZKP, istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.V., Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                        Janko Lazarević,s.r.