Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih AA i BB, advokat Ivan Jelić, u smislu člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili iste preinači i okrivljene AA i BB oslobodi od krivične odgovornosti za krivično delo samovlašće u saizvršilaštvu iz člana 330. stav 1. u vezi člana 33. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zajednički branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da sud nije mogao okrivljene oglasiti krivim zbog izvršenja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, jer izreka presude ne sadrži sve elemente navedenog dela. Elementi krivičnog dela koji nedostaju su, po stavu odbrane, umišljaj i protivpravnost. Pored iznetog, povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac obrazlaže i navodima da nije definisano pravo koje su okrivljeni samovlasno pribavili, te da se u izreci pobijane presude, navodi da je predmet krivičnog dela samovlašće pravo službenosti, ali da je nejasno i nemoguće utvrditi o kojoj vrsti prava službenosti se radi, odnosno da se iz izreke presude ne može utvrditi da li se radi o stvarnoj ili ličnoj službenosti ili o službenosti prolaza, korišćenja ili nekoj drugoj vrsti definisanoj zakonom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da su okrivljeni u stanju u kojem su bili sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, samovlasno pribavili pravo za koje smatraju da im pripada, tako što su postavili dva drvena kolca sa po četiri reda pletene kanape (koje se ne može kidati), na zemljištu koje se nalazi do nekategorisanog seoskog puta preko katastarskih parcela koje su upisane u list nepokretnosti ... KO ... na ime VV, a na kojem mestu je prethodno javni izvršitelj u predmetu izvršenja Osnovnog suda u Sjenici I br. 27/2020 od 28.10.2020. godine uklonio četiri drvena kolca sa četiri struka bodljikave žice, na koji način su ponovo privatnim tužiocima onemogućili korišćenje službenosti svesni zabranjenosti svog dela čije izvršenje su i hteli, a u vreme i na mestu bliže opisanim u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenih stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a to znači, pored ostalog, i umišljaj i protivpravnost.

Pri tome je bez značaja činjenica, na koju zajednički branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju – da se ne može utvrditi o kojoj vrsti prava službenosti se radi, imajući u vidu da iz opisa predmetnog krivčnog dela jasno proizilazi da je u pitanju službenost prolaza, jer su okrivljeni kritičnom prilikom postavili na zemljištu, bliže opredeljenom u izreci, dva drvena kolca sa po četiri reda „pletene kanape“, na koji način su samovlasno pribavili pravo za koje smatraju da im pripada – pravo da onemoguće privatnim tužiocima pravo službenosti prolaza.

Kako iz izreke prvostepene presude proizilaze svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su okrivljeni i oglašeni krivim, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić