Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, jer u činjeničnom opisu krivičnog dela nedostaju subjektivni elementi krivičnog dela iz člana 23. Zakona o javnom redu i miru. Po oceni branioca, navedeno krivično delo postoji samo u slučaju ometanja službenog lica u obavljanju samo jednog od niza poslova javne bezbednosti koje obavlja policija, a u konkretnom slučaju to predstavlja ometanje policijskih službenika u obavljanju poslova održavanja javnog reda i mira iz člana 30. stav 3. tačka 5) Zakona o policiji, pa samim tim druge radnje kojima se policijski službenik ometa moraju biti usmerene na ometanje službenog lica u obavljanju navedenih službenih dužnosti, a u konkretnom slučaju policijski službenici nisu preduzimali navedene radnje, nego eventualno radnje regulisanja saobraćaja na putevima, pa je na ovaj način izostao i objektivni uslov inkriminacije. U prilog navedenom, branilac ističe da je u izreci presude navedeno da su policijski službenici u konkretnom slučaju postupali u skladu sa članom 64. stav 2. tačka 9) Zakona o policiji, koja odredba ne obuhvata poslove u pravcu održavanja javnog reda i mira, pa se u radnjama okrivljenog eventualno stiču elementi prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 31) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, s obzirom da je navedenim članom propisan prekršaj za nezaustavljanje vozila po naredbi policijskog službenika.

Odredbom člana 23 stav 1. Zakona o javnom redu i miru je propisano da ko preti da će napasti, pokuša da napadne ili napadne ili na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa iz člana 2. tog zakona u vršenju službene dužnosti, kazniće se zatvorom od šest meseci do dve godine.

Izrekom presude Osnovnog suda u Vrbasu K.br.37/24 od 05.11.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je dana 13.05.2021. godine oko 13,30 časova, u ..., sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje, na drugi način ometao službena lica nadležnih organa i to policijske službenike PS ..., oštećene: BB i VV koji su po nalogu za izvršenje službenog zadatka br. 000742 vršili službenu dužnost i to shodno članu 64. stav 2. tačka 9. Zakona o policiji, policijsko ovlašćenje zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i saobraćajnih sredstava, na način da se dok se kao vozač putničkog vozila marke „...“ registarskih oznaka ... kretao u ... ulicom 29. novembra nije se zaustavio putničkim vozilom kada je u ulici 29. novembra naišao na službeno vozilo policije u kome se kao vozač nalazio policijski službenik oštećeni BB, a kao suvozač policijski službenik oštećeni VV koji je uključio rotaciju (zvučno - svetlosnu signalizaciju), dok je okrivljenom policijski službenik oštećeni BB dao blicajući svetlima službenog vozila znak da se zaustavi, već je ubrzao kretanje putničkog vozila kojim je upravljao i sa istim nastavio kretanje ulicama ..., dok su se oštećeni službenim vozilom kretali iza njega i dalje sa uključenom rotacijom, da bi dolaskom u ulicu 7. jula ispred kućnog broja ... zaustavio putničko vozilo kojim je upravljao, a kada je policijski službenik oštećeni VV izašao iz službenog vozila i krenuo prema njemu, započeo je ponovo sporo kretanje vozilom ali je policijski službenik oštećeni uspeo da otvori vrata suvozača i da mu izda naređenje: „stani policija!“ nakon čega je zaustavio putničko vozilo kojim je upravljao, te je brzo izašao iz vozila i nije postupio po naređenju policijskog službenika VV da stane, već je započeo da trči bacajući iz ruke mobilni telefon, ali je ispred njega stao policijski službenik oštećeni BB, pa se okrivljeni tada zaustavio, a bio je svestan da je takvo njegovo delo zabranjeno, čime je izvršio krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Po oceni Vrhovnog suda, iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u tome da je okrivljeni na drugi način ometao službena lica nadležnih organa i to policijske službenike PS ..., tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koji je obuhvatio i svest o zabranjenosti dela.

Prvostepeni sud je u izreci pobijane presude jasno opisao način na koji je okrivljeni ometao ovlašćena službena lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanja javnog reda i mira, imajući u vidu da se okrivljeni nije zaustavio putničkim vozilom kada je naišao na službeno vozilo policije, iako su policijski službenici tom prilikom uključili i zvučno - svetlosnu signalizaciju i blicali svetlima službenog vozila, već je ubrzao kretanje putničkog vozila i zaustavio vozilo tek kada su ga policijski službenici sustigli službenim vozilom, kao i da je kada je policijski službenik izašao iz službenog vozila i krenuo prema njemu, započeo ponovo sporo kretanje vozilom i da je zaustavio putničko vozilo kojim je upravljao tek kada ga je policijski službenik sustigao i uspeo da otvori vrata suvozača i izdao mu naređenje da stane, ali da okrivljeni nije postupio po ovom naređenju, već je započeo da trči, a koje sve navedene kontinuirane radnje i po oceni ovoga suda predstavljaju radnje krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, odnosno radnje učinioca ovog krivičnog dela kojima na drugi način ometa službeno lice nadležnih organa u vršenju službene dužnosti.

Pored navedenog, kod krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, zaštitni objekt nije samo javni red i mir, kako se to neosnovano ističe zahtevom za zaštitu zakonitosti, već i normalno i redovno funkcionisanje nadležnih organa za održavanje javnog reda i mira (Ministarstvo unutrašnjih poslova, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u skladu sa zakonom utvrđeni delokrugom), koji svoju funkciju vrše preko službenih lica koji obavljaju službene dužnosti u tim organima, u konkretnom slučaju, po nalogu za izvršenje službenog zadatka shodno članu 64. stav 2. tačka 9) Zakona o policiji i to policijsko ovlašćenje za zaustavljanje i pregledanje lica, predmeta i saobraćajnih sredstava. Samim tim, neosnovani su navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti da navedeno krivično delo postoji samo u slučaju ometanja policijskih službenika u obavljanju poslova održavanja javnog reda i mira iz člana 30. stav 3. tačka 5) Zakona o policiji.

Što se tiče presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1391/20, na koju se poziva branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, ne radi se o istoj pravnoj situaciji, jer se u tom postupku radilo o krivičnom delu napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Samim tim su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković