Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.6712/2013 od 16.01.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Z.B. – advokata Z.V., a presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K br.96/13 od 25.10.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Z.B. – advokat Z.V., zbog povrede krivičnog zakona, ne konkretizujući o kojoj se povredi radi, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao da zahtev valja odbaciti, obzirom da nema sadržaj propisan odredbom člana 484. ZKP.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tač. 2. i 3. Zakonika mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada je u pitanju razlog za podnošenje zahteva sadržan u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP (povreda zakona), neophodno je da zahtev za zaštitu zakonitosti sadrži konkretne razloge, odnosno u zahtevu se mora navesti konkretna povreda zakona za koju podnosilac zahteva smatra da je učinjena, što u ovom slučaju branilac okrivljenog Z.B. nije naveo.

Naime, branilac okrivljenog je zahtev podneo zbog povrede krivičnog zakona, međutim u obrazloženju nije naveo o kojoj se povredi tačno radi, već je istakao da je okrivljeni u toku celog postupka u svojoj odbrani ukazivao da je glavni uzrok predmetne saobraćajne nesreće kvar u servo uređaju kamiona, iz kog razloga nije mogao da okrene ulevo upravljač vozila, kako ne bi došlo do kontakta sa vozilom oštećenog koje je dolazilo iz suprotnog smera, te da je na ove okolnosti predložio suočenje veštaka P.K. sa svedocima I.Ž. i D.Š., kao i da se u svojstvu svedoka saslušaju radnici MUP-a koji su vršili uviđaj kritičnom prilikom, ali da su ovi predlozi od strane suda odbijeni.

Dakle, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ni opisno, niti pozivanjem na određenu odredbu zakona, ne navodi koja povreda zakona je učinjena u pravnosnažnoj presudi, odnosno postupku koji joj je prethodio, tačnije ne navodi opredeljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već polemiše sa utvrđenim činjeničnim stanjem i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane prvostepenog suda.

Kako prema odredbi člana 489. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju samo u okviru razloga (član 485. stav 1. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, imajući u vidu da branilac okrivljenog u zahtevu nije opredelio konkretnu povredu zakona koja je učinjena pred prvostepenim ili apelacionim sudom, te da Vrhovni kasacioni sud nije mogao po službenoj dužnosti ispitivati o kojoj se povredi zakona radi, to se o podnetom zahtevu nije moglo meritorno odlučivati, već je zahtev branioca okrivljenog Z.B. odbačen na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3. u vezi sa članom 484. ZKP, obzirom da nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                 Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                            Nevenka Važić, s.r.