U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Spasoja Pušice, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Prijepolju K 66/24 od 14.11.2024. godine i Kv 171/24 od 31.01.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 02. aprila 2025. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Spasoja Pušice, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Prijepolju K 66/24 od 14.11.2024. godine i Kv 171/24 od 31.01.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Prijepolju K 66/24 od 14.11.2024. godine, advokatu Tanji Dosković je na ime nagrade za odbranu po službenoj dužnosti okrivljenog AA i na ime troškova krivičnog postupka u predmetu tog suda K 66/24 dosuđen iznos od 856.454,40 dinara i određeno da ovi troškovi padaju na teret budžetskih sredstava suda. Istovremeno je određeno da se taj iznos navedenom advokatu ima isplatiti u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, dok je isti zahtev za dosuđenje troškova preko dosuđenog iznosa, odbijen kao neosnovan.

Istim rešenjem, okrivljeni AA obavezan je da sudu na ime troškova krivičnog postupka plati iznos od 863.694,40 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Rešenjem vanpretresnog veća Osnovnog suda u Prijepolju Kv 171/24 od 31.01.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA – advokata Tanje Dosković i advokata Spasoja Pušice, izjavljene protiv rešenja Osnovnog suda u Prijepolju K 66/24 od 14.11.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Spasoje Pušica, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati Osnovnom sudu u Prijepolju na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocena navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu navodi da su nižestepeni sudovi učinili navedenu povredu zakona jer je protiv okrivljenog vođen postupak za više krivičnih dela, od kojih je najteže bilo krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je propisana kazna zatvora od 3 do 10 godina, za koje krivično delo je okrivljeni oslobođen, pa kako je pravnosnažno osuđen za lakše krivično delo – krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, za koje je propisna kazna zatvora od 6 meseci do 2 godine, to je prema stavu branioca sud okrivljenog mogao da obaveže da plati samo troškove odbrane prema visini zaprećene kazne za ovo krivično delo, a ne da primeni tarifu za krivično delo za koje je oslobođen od optužbe, kako je to učinjeno u pobijanim rešenjima.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da se protiv okrivljenog AA vodio krivični postupak zbog po jednog krivčinog dela šumska krađa iz člana 275. stav 2. KZ, ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i sprečavanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 322. stav 3. u vezi stava 1. KZ, kao i da je pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, dok je za ostala krivična dela oslobođen od optužbe.

Imajući u vidu da je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. ZJRM, pobijanim prvostepenim rešenjem, sud je okrivljenog na osnovu člana 264. stav 1. ZKP obavezao da sudu nadoknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 863.694,40 dinara, koji se odnose na troškove branioca po službenoj dužnosti, te troškove njegovog dovođenja iz Okružnog zatvora u Užicu na glavni pretres, a drugostepenim rešenjem je odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog izjavljena protiv tog rešenja, sa obrazloženjem da je pobijanim prvostepenim rešenjem sud pravilno utvrdio visinu troškova, obzirom da je okrivljeni bio optužen za izvršenje više krivičnih dela, te da se troškovi za krivična dela za koja je oslobođen od optužbe nisu mogli izdvojiti iz ukupnih troškova.

Po oceni ovoga suda, stav izložen u pobijanom drugostepenom rešenju je pravilan.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP, propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Dakle, navedenom zakonskom odredbom predviđeno je izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, s tim što ne postoji obaveza suda da to mora da učini u svakom konkretnom slučaju. Imajući u vidu da sud na osnovu podataka u spisima predmeta nije mogao izdvojiti troškove krivičnog postupka koji su nastali u pogledu krivičnih dela zbog kojih je okrivljeni AA oslobođen od optužbe, jer su sva krivična dela zbog kojih je protiv njega vođen postupak bila izvršena u isto vreme, na istom mestu i u sklopu istog događaja, kao i da je do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka vođen jedinstveni krivični postupak protiv okrivljenog, pri čemu su se radnje branioca istovremeno odnosile na sva tri krivična dela, dakle da se radilo o jedinstvenoj odbrani, to se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da je nižestepenim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je sud postupio suprotno odredbi člana 264. stav 2. ZKP.

Sa svega izloženog, nalazeći da nižestepenim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Spasoja Pušice odbio kao neosnovan, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković