Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 2982/13 od 08.07.2013. godine, u stavu I izreke presude delimičnim uvaženjem žalbe branioca okrivljenog N.V., a povodom žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, branilaca okrivljenih N.M. i S.S., i po službenoj dužnosti preinačena je prvostepena presuda u odnosu na ove okrivljene samo u pogledu pravne kvalifikacije krivičnih dela, odluke o kazni i meri bezbednosti izrečenoj okrivljenom N.V., tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu protivpravne radnje okrivljenih N.M. i N.V., za koje su prvostepenom presudom oglašeni krivim pravno kvalifikovao kao po jedno krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, a protivpravne radnje okrivljenog S.S. za koje je oglašen krivim izrekom prvostepene presude u stavu prvom i drugom pravno ocenio kao jedno krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je okrivljenom zadržao kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci kao pravilno utvrđenu i kaznu zatvora u trajanju od tri meseca za krivično delo iz člana 323. stav 1. KZ, kao pravilno utvrđenu, pa je okrivljene za izvršeno krivično delo osudio i to okrivljenog S.S. na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i sedam meseci, a okrivljenog N.M. na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koje kazne im je uračunato i vreme provedeno u pritvoru a okrivljenog N.V. na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci i istom izrekao meru bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, dok je žalbu Višeg javnog tužioca u Kragujevcu, žalbe branilaca okrivljenih N.M. i S.S. kao i žalbu branioca okrivljenog N.V. u ostalom delu odbio kao neosnovane, a prvostepenu presudu u nepreinačenom delu u odnosu na ove okrivljene, potvrdio.

Stavom II izreke ove presude uvažena je žalba okrivljenog S.C. i njegovog branioca i preinačena prvostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog tako što je prema okrivljenom S.C. na osnovu odredbe člana 354. tačka 2. ZKP-a odbijena optužba da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ. Na osnovu člana 197. stav 1. ZKP-a, troškovi krivičnog postupka u odnosu na ovog okrivljenog pali su na teret budžetskih sredstava.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 2982/13 od 08.07.2013. godine, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 304/14 od 16.04.2014. godine samo u odnosu na okrivljenog S.C., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. u vezi člana 422. stav 1. tačka 2. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je drugostepenom presudom povređen zakon u korist okrivljenog S.C.

Vrhovni kasacioni sud je, nakon što je primerak zahteva dostavio braniocu okrivljenog S.C., adv. M.P., održao sednicu veća u smislu člana 490.

ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 121/12), o kojoj nije obavestio javnog tužioca niti branioca okrivljenog, jer veće u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je podnet zahtev, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, nije osnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca se navodi da je presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 2982/13 od 08.07.2013. godine u delu kojim je odbijena optužba povređen zakon u korist okrivljenog S.C. Ovo s`toga što je drugostepeni sud pogrešnim tumačenjem odredbe člana 246. stav 1. KZ i člana 112. tačka 30. KZ, zauzeo pogrešan stav da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, imajući u vidu radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ za koje je okrivljeni optužen, koja se ne može smatrati istovetnom radnjom izvršenja krivičnog dela opisanom u presudi Okružnog suda u Kragujevcu K. br. 78/06 od 17.11.2006. godine, kojom je okrivljeni ranije pravnosnažno osuđen.

Po stavu Republičkog javnog tužioca „prodajom opojne droge - ... u periodu oktobar-novembar 2005. godine N.V. ...“, kako je u optužnici navedeno, okrivljeni S.C. je počinio „zasebno“ krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, koje nije obuhvaćeno ranije donetom presudom Okružnog suda u Kragujevcu K. br. 78/06 od 17.11.2006. godine, pa se ni u kom slučaju ne može govoriti o pravnosnažno presuđenoj stvari, kako je zaključio Apelacioni sud u Kragujevcu.

Suprotno stavu izloženom u zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je zaključio da je Apelacioni sud u Kragujevcu pravilno primenio krivični zakon kada je prema okrivljenom S.C. odbio optužbu, za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ shodno članu 354. tačka 2. ZKP-a, s`obzirom da se radi o presuđenoj stvari, što je okolnost koja isključuje krivično gonjenje.

Pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Kragujevcu K. br. 78/06 od 17.11.2006. godine okrivljeni S.C. oglašen je krivim „što je u periodu od avgusta 2005. godine do marta 2006. godine u T., neovlašćeno stavio u promet supstancu koja je proglašena za opojnu drogu na taj način što je u navedenom periodu prodao okrivljenom S.N. ...., okrivljenom I.M. .... i okrivljenom S.V. ... opojnu drogu ... ...“ čime je učinio krivično delo neovlašćeno stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci. Isti okrivljeni je prvostepenom presudom Višeg suda u Kragujevcu K broj 35/12 od 07.03.2013. godine oglašen krivim zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, a radnja tog krivičnog dela se ogleda u tome da je okrivljeni „u periodu oktobar-novembar 2005. godine u selu T., SO J., neovlašćeno stavio u promet supstance koje su proglašene za opojne droge, na taj način što je ... N.V. iz K., prodao ukupno 20 grama ... po ceni od 20,00 eura po gramu, tako što mu je nedeljno u kontinuitetu od dva meseca prodavao količinu od 1-2 grama ... ...“.

Odredbom člana 112. tačka 30. ZKP-a koja pojašnjava pojam radnje krivičnog dela određene trajnim glagolom, propisano je, da, kad je radnja krivičnog dela određena trajnim glagolom, smatra se da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

U odnosu na krivično delo iz člana 246. KZ, čija je radnja određena trajnim glagolom, shodnom primenom odredbe člana 112. tačka 30. KZ, smatra se da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta. Prema tome, broj preduzetih radnji je irelevantan, pa je bez značaja da li je radnja izvršenja u prirodnom smislu učinjena jednom ili više puta. Ovakvo krivično delo se, u zakonskom smislu shvata kao jedno krivično delo, pa kada je više radnji izvršeno u jednom vremenskom periodu, one svakako predstavljaju celinu i zbog toga se ne mogu odvojiti kao pojedinačno izvršena krivična dela.

Imajući u vidu da su radnje opisane u navedenim presudama obuhvaćene istim vremenskim periodom, razmatrajući pitanje presuđene stvari, drugostepeni sud je našao da se u konkretnom slučaju, iako je sa više radnji izvršeno jedno krivično delo, ne radi o produženom krivičnom delu, zbog čega se i ne može primeniti odredba člana 61. stav 6. Krivičnog zakonika.

U konkretnoj situaciji, pošto je okrivljeni u jednom vremenskom periodu, sa više radnji izvršio jedno krivično delo za koje je oglašen krivim, onda i radnja za koju je odvojeno optužen spada u to isto krivično delo, pa pošto je za to krivično delo već oglašen krivim pravnosnažnom presudom, onda se, po principu predviđenom odredbom člana 4. ZKP - da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno osuđen, u odnosu na isto krivično delo u novoj optužnici, mora doneti odbijajuća presuda.

Prema tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud pravilno primenio krivični zakon kada je prema okrivljenom S.C., na osnovu člana 354. tačka 2. ZKP-a odbio optužbu za krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ a navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti o učinjenoj povredi zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP- a ocenjuje neosnovanim.

Iz napred iznetih razloga, nalazeći da pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena povreda zakona na koju je ukazano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, Vrnovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 116/08), i primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                          Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                         Nevenka Važić, s.r.