Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Posl.br. Kž1 3590/12 od 23.01.2014. godine, odbio je kao neosnovane žalbe okr. D.M. i njegovog branioca i branioca okr. D.S. i presudu Višeg suda u Novom Sadu Posl.br. K-493/10 od 04.06.2012. godine, potvrdio.

Branilac okr. D.M., advokat Š.P., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Posl.br. Kž1 3590/12 od 23.01.2014.godine, zbog povreda odredaba ZKP iz člana 438. stav 2. tačka 1. i člana 439. tačka 2. ZKP, učinjenih u postupku pred Apelacionim sudom navedenom presudom tog suda i u prvostepenom postupku pred Višim sudom u Novom Sadu presudom tog suda Posl.br. K-493/10 od 04.06.2012. godine, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji zahtev i pobijanu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu preinači tako što će usvojiti žalbe okr. D.M. i njegovog branioca i okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ i preinačiti odluku u delu oduzimanja imovinske koristi ili da pobijanu presudu ukine i predmet vrati na ponovni postupak Apelacionom sudu u Novom Sadu. Iz ovako istaknutih povreda zakona i predloga u pogledu odluke Vrhovnog kasacionog suda o zahtevu za zaštitu zakonitosti, proizilazi da se zahtevom pobija i prvostepena presuda iako to nije izričito navedeno.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. D.M. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.M., advokata Š.P, neosnovan je u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i člana 439. tačka 2. ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Neosnovano branilac okr. D.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, time što su zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, pri čemu kao nedozvoljene dokaze označava audio snimke i transkripte prisluškivanih razgovora okrivljenog po Naredbi istražnog sudije Kri-pov. 32/09 od 08.09.2009. godine i potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta od okrivljenog.

Zakonitost navedenih dokaza, s obzirom da su pribavljeni pre početka primene sada važećeg ZKP (01.10.2013.godine), shodno odredbi člana 604. stav 1. tog Zakonika, ocenjuje se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

U pogledu audio snimaka i transkripta prisluškivanih razgovora okrivljenog, branilac okrivljenog kao razlog nezakonitog pribavljanja istih navodi da je Naredba istražnog sudije od 08.09.2009. godine doneta na osnovu nevažećeg člana 232. ZKP, odnosno istog dana kada je ta zakonska odredba brisana Zakonom o izmenama i dopunama ranije važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“ 72/09), što nije tačno jer je pomenuti zakon, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ 72 od 03.09.2009. godine stupio na snagu 11.09.2009. godine, a što je, povodom ocene o neosnovanosti istovetnog žalbenog navoda branioca okrivljenog, obrazloženo i u drugostepenoj presudi.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je dokaz o kojem je reč nezakonit jer je nadzor i snimanje telefonskih razgovora okrivljenog vršila Bezbednosno-informativna agencija. S tim u vezi, netačni su navodi zahteva da ovu meru, prema odredbi člana 232. ranije važećeg ZKP izvršavaju samo organi unutrašnjih poslova, jer je Zakonom o izmenama i dopunama ranije važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“ 85/05) koji je stupio na snagu 07.10.2005.godine, Bezbednosno-informativna agencija ovlašćena da izvršava naredbe istražnog sudije donete u smislu člana 232. ranije važećeg ZKP.

Bez osnova branilac okrivljenog ističe i da se dokazni materijal koji je prikupljen po Naredbi istražnog sudije Kri-pov. 32/09 od 08.09.2009. godine, zbog postojanja osnova sumnje da okrivljeni vrši krivično delo primanje mita iz člana 367. KZ, nije mogao koristiti u predmetnom krivičnom postupku protiv okrivljenog koji je vođen zbog krivičnog dela trgovina uticajem iz člana 366. KZ. Ovo iz razloga što je navedeni dokazni materijal pribavljen merom nadzora i snimanja telefonskih razgovora okrivljenog koja je određena i primenjivana u svemu u skladu sa odredbama člana 232. tada važećeg ZKP, zbog postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo primanje mita, zbog kojeg dela je predmetni krivični postupak protiv okrivljenog i pokrenut i vođen, a tek kasnijom izmenom optužnice pred završetak glavnog pretresa, okrivljenom je, bez izmene činjeničnog opisa u pogledu preduzetih radnji izvršenja dela, stavljeno na teret krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ, za koje delo se takođe, prema odredbama sada važećeg ZKP (član 162. stav 1. tačka 2.), može odrediti ista mera, kao posebna dokazna radnja.

Nisu osnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da je dokaz o kojem je reč nedozvoljen jer je pribavljen suprotno odredbi člana 89. stav 8. ranije važećeg ZKP, dovođenjem okrivljenog u zabludu od strane svedoka koji ga je već prijavio-da primi novac, odnosno obmanom i navođenjem od strane svedoka i policije kako bi se pribavio dokaz za već podnetu prijavu i otežao položaj okrivljenog uvećanjem sume novca. Naime, prema činjeničnom stanju utvrđenom u pravnosnažnoj presudi, okrivljeni je pre prijavljivanja slučaja policiji od strane oštećenog A.S., zahtevao od oštećenog preko trećeg lica iznos od ... evra da posreduje da se izvrši službena radnja i taj zahtev predočio oštećenom lično u dva navrata i samoinicijativno predložio oštećenom da mu preda najpre iznos od ... evra, a potom po dobijanju dela dokumentacije da mu preda i preostali iznos od ... evra, što je oštećeni prihvatio, iz čega proizilazi da je isplata iznosa od ... evra, o kojoj je prethodno obaveštena policija, samo realizacija ranijeg dogovora okrivljenog i oštećenog, u skladu sa zahtevom i već stvorenom odlukom okrivljenog da za navedeni ukupan iznos preduzme inkriminisanu radnju, a ne rezultat namernog nastojanja oštećenog da utiče na volju okrivljenog da preduzme inkriminisane radnje i navede ga da primi i taj dodatni iznos i time oteža njegov krivičnopravni položaj.

Kada je reč o potvrdi o privremenom oduzimanju predmeta od okrivljenog (Policijske uprave Novi Sad br. 0809/09-1 od 08.10.2009.godine), navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, da ovaj dokaz nije pribavljen u skladu sa odredbama ZKP jer okrivljeni nije prethodno upozoren na prava koja ima u postupku, u smislu člana 226. stav 8, člana 4. stav 2. i člana 89. ranije važećeg ZKP, nisu od uticaja jer se na ovom dokazu pobijana pravnosnažna presuda ne zasniva, sud tim dokazom ne utvrđuje ni jednu činjenicu i isti u presudi uopšte i ne pominje.

Neosnovano branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakonitosti pobija pravnosnažnu presudu zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, navodima da je primenjen zakon koji se ne može primeniti u odnosu na radnje izvršenja dela koje su preduzete pre nego što je „uvedeno“ krivično delo trgovina uticajem iz člana 366. stav 1. KZ. Ovim navodima zahteva ne dovodi se u pitanje postojanje predmetnog krivičnog dela i pravna kvalifikacija radnji okrivljenog po izmenjenom članu 366. Stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“ 72/09 od 03.09.2009. godine) koji je stupio na snagu 11.09.2009. godine, kod nesumnjivo utvrđenih činjenica da su radnje izvršenja dela preduzete i nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 03.09.2009. godine, a reč je o jednom, jedinstvenom krivičnom delu (a ne o produženom krivičnom delu ili sticaju više krivičnih dela), pa nije od značaja okolnost da su pojedine radnje preduzete pre izmene krivičnog zakona.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se presuda nije mogla zasnovati na iskazu okrivljenog iz istrage, kad je saslušavan na okolnost snimljenih razgovora i transkripta u situaciji kad nije dobro čuo svoj glas preko telefona jer mu je sluh bio oštećen zbog povrede uha, čime osporava verodostojnost iskaza okrivljenog i pravilnost istim utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, što odredbom člana 485. stav 4. ZKP, nije predviđeno kao zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, pa je zahtev u ovom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                            Janko Lazarević, s.r.