Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu i dopuni zahteva navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer su presude zasnovane na nedozvoljenom dokazu – zapisniku o glavnom pretresu od 28.11.2019. godine, u delu koji sadrži suočenje optuženog i svedoka BB i VV, jer je sačinjen protivno odredbama člana 89. stav 2. ZKP-a, obzirom da ne sadrži tok suočenja i izjave suočenih, već je samo konstatovano šta je svedok izjavio. Takođe se presude zasnivaju i na drugim nezakonitim dokazima - potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od 28.03.2019. godine, izveštaju o primeni ovlašćena od 28.03.2019. godine, izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta od 02.04.2019. godine sa fotodokumentacijom, službenoj belešci OSL od 28.03.2019. godine i krivičnoj prijavi od 03.04.2019. godine, koji dokazi su prema navodima zahteva nezakoniti zato što su prikupljeni od strane policijskog službenika BB koji je morao biti izuzet jer je oštećen navedenim krivičnim delom, te da krivična prijava od 03.04.2019. godine predstavlja nezakonit dokaz i zato što se zasniva na službenoj belešci OSL od 28.03.2019. godine koja je sačinjena od strane policijskog službenika BB.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Članom 89. stav 1. ZKP je propisano da okrivljeni može biti suočen sa svedokom ili drugim okrivljenim, ako se njihovi iskazi ne slažu u pogledu činjenica koje su predmet dokazivanja, a stavom dva istog člana da će se suočeni postaviti jedan prema drugom i organ postupka će od njih zahtevati da jedan drugom ponove svoje iskaze o svakoj spornoj okolnosti i da raspravljaju o istinitosti onoga što su iskazali. Tok suočenja i izjave koje su dali suočeni, organ postupka će uneti u zapisnik.

Uvidom u spise predmeta je utvrđeno da je na zapisniku o glavnom pretresu od 28.11.2019. godine, izvršeno suočenje između okrivljenog AA i svedoka VV i BB, uneta je konstatacija o toku suočenja i datim izjavama, konstatovan je prigovor okrivljenog na iskaz svedoka, kao i odgovor svedoka.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zapisnik sa glavnog pretresa na kome je izvršeno suočenje okrivljenog i pomenutih svedoka je u svemu sačinjen saglasno članu 89 ZKP-a, a nedostatak procesne forme obavljenog suočenja ne čini navedeni zapisnik dokazom na kome se presuda ne može zasnivati.

Potvrda o privremeno oduzetim predmetima, PU Bor broj EDD 160551/19 od 28.03.2019. godine, izveštaj o primeni ovlašćenja OSL PU Bor Odeljenja policije od 28.03.2019. godine, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta Kt.br. 502-163/19 EDD 160551/19 od 02.04.2019. godine sa fotodokumentacijom, službena beleška OSL PU Bor Odeljenja policije KU broj Edd 160551/19 od 28.03.2019. godine, sami po sebi ne predstavljaju nezakonit dokaz u smislu navoda zahteva. Navedeni dokazi sačinjeni su u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, a činjenica da je iste u svojstvu službenog lica sačinio BB, policijski službenik prema kome je krivično delo davanje mita iz člana 368 stav 1 Krivičnog zakonika izvršeno i za koje je okrivljeni AA oglašen krivim ne predstavlja razlog za njihovo izuzeće s obzirom da policijski službenik BB nema svojstvo oštećenog lica čije je lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povređeno ili ugroženo, što u konkretnom nije slučaj.

Krivična prijava je akt kojim se javni tužilac obaveštava da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti i sama po sebi, ne može biti nikakav dokaz, a sud se u svojoj presudi ne može pozivati na krivičnu prijavu kao dokaz, što u konkretnom slučaju prvostepeni sud i nije učinio, pa je Vrhovni kasacioni sud navode zahteva da je prvostepena presuda zasnovana na krivičnoj prijavi Direkcije policije UKP OBPK KU 163/19 od 03.04.2019. godine u ovom pogledu ocenio kao neosnovane.

Stoga su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu i dopuni zahteva navodi da je učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, navodeći da delo koje se stavlja na teret okrivljenom nema obeležja krivičnog dela – davanje mita, obzirom da iz činjeničnog opisa načina izvršenja krivičnog dela ne proizilazi da je okrivljeni policijskim službenicima obećao poklon ili nudio poklon da ne izvrše službenu radnju koju su morali da izvrše. Po navodima zahteva u konkretnom slučaju primenjen je zakon koji se ne može primeniti, jer se radi o pokušaju krivičnog dela davanje mita, obzirom da okrivljeni nije nudio novac koji je imao kod sebe nego im je govorio da će im dati novac kada proda naftu koju su mu oduzeli, te da se u konkretnoj pravnoj situaciji radi o apsolutno nepodobnom pokušaju, jer su policijski službenici preduzeli radnju dovođenja i izvršili oduzimanje nafte, tako da je prodaja ove nafte od strane okrivljenog bila apsolutna nemoguća.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Članom 368. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo davanje mita čini onaj ko službenom ili drugom licu učini, ponudi ili obeća poklon ili drugu korist da službeno lice u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjima izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili ko posreduje pri ovakvom podmićivanju službenog lica.

Izrekom prvostepene presude okrivljeni AA je oglašen krivim što je u mestu i vreme bliže opisano u izreci presude, u uračunljivom stanju policijskim službenicima VV i BB, obećao, odnosno ponudio poklon, gorivo i novac u iznosu od 50 evra, a zatim i 100 evra, da u okviru svojih službenih ovlašćenja ne izvrše službenu radnju koju bi morali da izvrše i to sačine potvrdu o privremeno oduzetim predmetima i oduzmu, gorivo u količini od 150 litara od optuženog, na taj način, što su navedeni policijski službenici ..., izvršili službeni zadatak – obilazak terena, na kom mestu su zatekli optuženog sa šest plastičnih kanti zapremine od po 25 litara napunjene naftom i gumenim crevom za pretakanje goriva, nakon čega su službenim vozilom krenuli ka policijskoj ispostavi radi utvrđivanja identitea lica, jer isti kod sebe nije imao ličnu kartu, a nije mogao da se izjasni odakle mu navedeno gorivo, u kom trenutku je optuženi policijskim službenicima više puta ponudio poklon rekavši „uzmite naftu i pustite me, hoćete po 50 evra odmah, hoćete po 100 evra“, a bio je svestan protivpravnosti i zabranjenosti svog dela i hteo njegovo izvršenje.

Iz ovako date izreke, prvostepene presude proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se na napred navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                   Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić