Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2 Kž1 broj 253/14 od 09.02.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih J.P. i Z.K. – advokata S.Č.M., a presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici 2 K br.1433/11 od 16.09.2014. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih J.P. i Z.K. - advokat S.Č. – M., zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) i stav 2 ZKP), konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tač. 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom ili višem sudu na ponovno odlučivanje, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da se na osnovu odredbe člana 488. stav 3. ZKP odloži izvršenje pravnosnažne presude, te da na osnovu člana 488. stav 2. ZKP branilac okrivljenih bude obavešten o danu i času održavanja sednice veća na kojoj će se odlučivati o zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (člana 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zathev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, obzirom da je sud u konkretnom slučaju povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca u odnosu na okrivljenog Z.K.

Prema stanju u spisima, punomoćnik oštećenog DOO L. iz Š. – advokat D.M. podneo je Osnovnom javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici krivičnu prijavu protiv okrivljene J.P. zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ.

Dopisom Kt I br.1052/11 od 01.12.2011. godine, Osnovni javni tužilac u Sremskoj Mitrovici obavestio je punomoćnika oštećenog da tužilaštvo protiv okrivljene J.P. neće preduzimati krivično gonjenje, obzirom da se u radnjama prijavljene ne stiču obeležja krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ niti drugog krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, istovremeno obaveštavajući punomoćnika oštećenog da oštećeni može preuzeti krivično gonjenje protiv okrivljene podnošenjem optužnog predloga Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja, shodno članu 61. stav 2. ZKP.

Nakon toga, dana 14.12.2011. godine, punomoćnik oštećenog – advokat D.M., podneo je optužni predlog protiv okrivljene J.P. i protiv okrivljenog Z.K. zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ u saizvršilaštvu – u vezi sa članom 33. KZ, i pored toga što prethodno nije podneo krivičnu prijavu protiv okrivljenog Z.K.

Postupajući po ovom optužnom predlogu, Osnovni sud u Sremskoj Mitrovici je okrivljene J.P. i Z.K. oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi u saizvršilaštvu iz člana 238 stav. 1 tačka 4) u vezi sa članom 33. KZ, te ih oglasio krivim za navedeno krivično delo, a na koji način je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, obzirom da u odnosu na okrivljenog Z.K. nije postojala optužba ovlašćenog tužioca. Istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, učinio je i Viši sud u Sremskoj Mitrovici, odbijajući kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenih J.P. i Z.K., te potvrđujući prvostepenu presudu, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih.

Odredbom člana 61. stav 1. ZKP („Službeni glasnik RS“, br. 72/09 i 76/10), koji se primenjivao u vreme podnošenja krivične prijave, odnosno optužnog predloga, propisano je da, kada javni tužilac nađe da nema osnova da preduzme gonjenje za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili kada nađe da nema osnova da preduzme gonjenje protiv nekog od prijavljenih saučesnika – dužan je da u roku od osam dana o tome obavesti oštećenog i da ga uputi da može sam preduzeti gonjenje. Stavom 2. istog člana propisano je da oštećeni ima pravo da preuzme, odnosno nastavi gonjenje u roku od osam dana od kada je primio obaveštenje iz stava 1. tog člana.

Iz citiranih zakonskih odredaba jasno proizilazi da je nakon odbačaja krivične prijave oštećeni kao tužilac mogao podneti optužni predlog samo protiv istog lica i zbog istog krivičnog dela, dakle samo protiv okrivljene J.P. zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) ZKP, a ne i protiv okrivljenog Z.K. u svojstvu saizvršioca, obzirom da inicijalno oštećeni kao tužilac nije podneo krivičnu prijavu i protiv ovog okrivljenog.

Oglašavajući okrivljenog Z.K. krivim zbog krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi u saizvršilaštvu iz člana 238. stav 1. tačka 4. u vezi sa članom 33. KZ, u situaciji kada krivična prijava nije ni bila podneta protiv ovog okrivljenog od strane oštećenog kao tužioca, prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7. ZKP, obzirom da u odnosu na ovog okrivljenog nije postojala optužba ovlašćenog tužioca, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih. Kako ni drugostepeni sud, postupajući po žalbi branioca okrivljenih, nije otklonio ovu bitnu povredu, već je odbio žalbu kao neosnovanu, to je i od strane drugostepenog suda učinjena ista bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud ukinuo pobijane presude u celini, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan u odnosu na okrivljenog Z.K., a po službenoj dužnosti, u smislu odredbe člana 458. stav 3. ZKP i u odnosu na okrivljenu J.P., imajući u vidu da su saizvršilačke radnje okrivljenih prema činjeničnom opisu datom u izreci prvostepeno presude tesno povezane i da se ne mogu razdvojiti bez eventualne štete za pravilno presuđenje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će otkloniti bitnu povredu odredaba krivičnog postupka na koju mu je ukazano ovom presudom, pa će, imajući u vidu i ostale navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, pri čemu će imati u vidu odredbu člana 494. stav 4. ZKP kojom je propisano da je pri izricanju nove presude sud vezan zabranom propisanom u članu 453. ZKP.

Iz navedenih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud doneo je odluku kao u izreci presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                    Nevenka Važić,s.r.