Presudom Višeg suda u Subotici Kž1 139/23 od 29.12.2023. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Subotici K 764/22 od 26.05.2023. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pa je Viši sud u Subotici okrivljenom AA, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i istovremeno je odredio da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 2 (dve) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, kao i u delu odluke o troškovima krivičnog postupka tako što je okrivljeni obavezan da na ime troškova krivičnog postupka nastalih pred OJT u Subotici plati iznos od 31.102,00 dinara, na ime troškova krivičnog postupka nastalih pred sudom, iznos od 29.269,40 dinara, te na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, kao i troškove na ime nagrade i nužnih izdataka punomoćnika oštećenog, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem, sve u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je u nepreinačenom delu, prvostepena presuda ostala neizmenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Vasović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je u ponovljenom postupku, nakon ukidanja ranije prvostepene presude po žalbi izjavljenoj samo u korist okrivljenog, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, jer je povređeno načelo zabrane preinačenja na štetu okrivljenog, propisano odredbom člana 453. ZKP. Ovo stoga, što je prvostepeni sud, donošenjem naredbe za novo veštačenje u ponovljenom postupku, iako se odbrana tome protivila, utvrđivao nove činjenice i okolnosti, i to brzinu kretanja vozila okrivljenog u momentu gubitka kontrole nad vozilom i na osnovu toga osudio okrivljenog. Pri tome, stav branioca je, da okrivljeni u ponovljenom postupku ne bi mogao biti oglašen krivim zbog predmetnog krivičnog dela, da nije bilo novog veštačenja.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, postoji kada se presuda u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i odluke o krivičnoj sankciji izmeni na štetu okrivljenog, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog (član 453. ZKP).

Odredbom člana 453. ZKP propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizilazi da se presuda ne sme izmeniti na štetu optuženog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, ukoliko je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, a ne i u slučaju kada je ista izjavljena i na njegovu štetu.

Iz spisa se utvrđuje da je prvobitnim optužnim predlogom OJT u Subotici Kto 293/19 (Kt 489/18) od 17.06.2019. godine, koji je preciziran podneskom OJT u Subotici od 05.04.2022. godine, okrivljenom AA, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Subotici K 458/19 od 12.05.2022. godine, donetom u ranijem postupku i za koje mu je izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Ova presuda je, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA, ukinuta rešenjem Višeg suda u Subotici Kž1 139/22 od 07.10.2022. godine i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, nakon čega je okrivljeni, u ponovljenom postupku, po optužnom aktu preciziranom od strane javnog tužioca podneskom od 10.05.2023. godine u pogledu označavanja naletne brzine kojom se kretao okrivljeni prilikom sudara, pobijanom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Subotici K 764/22 od 26.05.2023. godine oglašen krivim zbog istog krivičnog dela - iz člana 297. stav 3. u vezi 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje mu je izrečena ista krivična sankcija - uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude donete u ponovljenom postupku, Viši sud u Subotici, kao drugostepeni, je nakon održane sednice veća, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, preinačio prvostepenu presudu Osnovnog suda u Subotici K 764/22 od 26.05.2023. godine, pored ostalog, i u pogledu odluke o krivičnoj sankciji i okrivljenom AA, presudom Kž1 139/23 od 29.12.2023. godine, zbog istog krivičnog dela - iz člana 297. stav 3. u vezi 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je u pogledu mere bezbednosti prvostepena presuda ostala neizmenjena.

Upoređivanjem najpre pravne kvalifikacije krivičnog dela, u odnosu na koje je istaknuta bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, po ranijoj i pobijanim pravnosnažnim presudama, očigledno je da je okrivljeni presudama donetim u ponovljenom postupku, oglašen krivim za isto krivično delo za koje je oglašen krivim i ranijom prvostepenom presudom u ovom krivičnom postupku - zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Upoređivanjem krivičnih sankcija, koje su prema okrivljenom izrečene, očigledno je da je pobijanom drugostepenom presudom okrivljeni osuđen na blažu kaznu, od kazne na koju je prethodno bio osuđen,imajući u vidu da mu je ranijom prvostepenom presudom zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, dok mu je pobijanom drugostepenom presudom zbog istog krivičnog dela, izrečena uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja u trajanju od 2 godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a odluka o meri bezbednosti je ostala neizmenjena.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim presudama, nije prekršena zabrana preinačenja na gore (reformatio in peius), propisana odredbom člana 453. ZKP, obzirom da u konkretnom slučaju pravnosnažne presude, u odnosu na presudu donetu u ranijem postupku, nisu izmenjene na štetu okrivljenog AA, ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela zbog kojeg je oglašen krivim, niti u pogledu izrečene krivične sankcije.

Stoje navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – da je u izreci presude konstatovana nova činjenica – brzina kretanja vozila. Međutim, na taj način, po oceni ovoga suda, nije povređena odredba člana 453. ZKP, imajući u vidu da je prvostepeni sud postupao po nalogu drugostepenog suda i dopunskim veštačenjem utvrdio brzinu kretanja vozila okrivljenog, te je u skladu sa tim, javni tužilac, koji je ovlašćen da tokom celog trajanja krivičnog postupka, a sve do pravnosnažnog okončanja istog, zastupa optužni akt, shodno ovlašćenjima iz člana 43. ZKP u vezi člana 409. stav 1. ZKP, precizirao optužni akt.

Shodno tome, te kako je prema odredbi iz člana 453. ZKP, sud dužan da pazi da presudu u materijalnopravnom pogledu ne izmeni na štetu okrivljenog, kako u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako i u delu o izrečenoj krivičnoj sankciji, to samim tim okolnost da su presude izmenjene u pogledu činjenica koje ne menjaju suštinu krivičnog dela u smislu njegovih zakonskih obeležja, po oceni Vrhovnog suda ne predstavljaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković