Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 966/19 od 23.10.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, zbog povreda zakona iz člana 483. stav 2. tačka 1), 2), 3) i člana 501, člana 503. u vezi člana 422. i člana 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će odbiti zahtev javnog tužioca za preinačenje odluke o kazni i izricanje jedinstvene kazne.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, koga nije obavestio o sednici veća, kao ni branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u konkretnom slučaju nije moglo izvršiti spajanje različitih krivičnih sankcija i to zatvorske kazne u trajanju od jedne godine i kazne zatvora od šest meseci za koju je određeno da će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje izrečene primenom odredbi člana 45. stav 5. KZ i okrivljenom izreći jedinstvena kazna zatvora koja će se izvršavati u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija.

Iznete navode zahteva kojima branilac okrivljenog ukazuje da je odlukom o krivičnoj sankciji povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, u smislu odredbe člana 552. stav 1. tačka 1) ZKP, dozvoljeno je spajanje kazne zatvora (član 45. stav 1. KZ), i kazne zatvora koju okrivljeni po odluci suda shodno članu 45. stav 5. KZ, treba da izdrži na taj način što ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje (tzv. „kućni zatvor“) i izricanje jedinstvene kazne po pravilima za odmeravanje kazne za dela u sticaju, jer su u pitanju istovrsne kazne koje nakon izricanja jedinstvene kazne gube svoju samostalnost.

Ukoliko je jedinstvena kazna zatvora izrečena u trajanju do jedne godine sud će ceneći sve okolnosti (član 45. stav 5. KZ), odlučiti da li će odrediti da se izvrši na način što okrivljeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje (tzv. „kućni zatvor“), a ukoliko je jedinstvena kazna izrečena u trajanju od preko jedne godine, kao što je to u konkretnom slučaju u pitanju, ne mogu se primeniti odredbe člana 45. st.5. i 6. KZ.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 3) ZKP, u vezi člana 45. stav 5. KZ.

Prema navodima zahteva u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za spajanje kazni po citiranim pravnosnažnim presudama i iz razloga što je u odnosu na krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 1. KZ, koje je izvršeno dana 11.07.2009. godine, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 3214/10 od 01.10.2015. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja dana 11.07.2019. godine u smislu odredaba člana 103. tačka 5) i člana 104. stav 6. KZ, dakle pre donošenja pobijane prvostepene presude od 12.08.2019. godine.

Po nalaženju ovoga suda zastarelost krivičnog gonjenja se računa od dana kada je krivično delo izvršeno pa do pravnosnažnog okončanja postupka donošenjem pravnosnažne presude kojom je okrivljenom primenom odredbi člana 60. i 62. KZ i člana 552-556 ZKP, izrečena jedinstvena kazna zatvora, nakon čega počinje da teče zastarelost izvršenja kazne u smislu odredbi člana 105. i 107. KZ, čija povreda nije razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da nižestepeni sudovi u obrazloženju svojih presuda nisu naveli olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog koje su cenjene prilikom izricanja jedinstvene kazne, kojim navodima, po nalaženju ovoga suda branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povrede zakona iz člana 483. stav 2. tačka 1), 2) i 3) i člana 501. i 503. u vezi člana 422. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 105. i 107. KZ, člana 438. stav 2. tačka 2), člana 483. stav 2. tačka 1), 2) i 3) i člana 501. i 503. u vezi člana 422. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                             Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić