Na osnovu člana 246. stav 4. ZKP okrivljeni je oslobođen plaćanja sudskog paušala i troškova krivičnog postupka koji padaju na teret budžetskih sredstava.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 950/15 od 24.11.2015. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog B.Đ. i preinačena presuda Višeg suda u Zrenjaninu 2 K 20/15 od 11.06.2015. godine, samo u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenog B.Đ. za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, krivično delo omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ i krivično delo neovlašćeno držanje oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ za koja je oglašen krivim prvostepenom presudom na osnovu pravilno utvrđenih pojedinačnih kazni od strane Višeg suda u Zrenjaninu i primenom odredbe člana 60. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i šest meseci, dok u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena je kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branioci okrivljenog B.Đ., adv. LJ.R. i M.P. podneli su zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude u odnosu na krivična dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ, i u tom delu predmet vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku, a u odnosu na krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ preinači u pogledu odluke o kazni.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branioci okrivljenog B.Đ., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati, to jest na zapisniku o pretresanju kuće u izgradnji u vlasništvu R.V. iz K. u ulici ..., za čiji pretres nije postojala naredba suda, a što je u suprotnosti sa odredbom člana 155. ZKP, pa samim tim i na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima a koja je sastavni deo navedenog zapisnika, a koji su nezakoniti dokazi u smislu odredbe člana 84. ZKP, na kojim se pobijane presude ne mogu zasnivati, te su iste donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Po oceni ovog suda, stoje navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se ukazuje da u pretkrivičnom postupku nezakonito je izvršeno pretresanje stana i drugih prostorija odnosno kuće u izgradnji koja se nalazi pored porodične kuće okrivljenog, pri čemu za ovaj pretres ne postoji naredba suda, a što je u suprotnosti sa odredbom člana 155. ZKP.

Kako je, dakle, u konkretnom slučaju pretresanje navedene kuće izvršeno suprotno citiranoj zakonskoj odredbi, to i potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog B.Đ., a koja predstavlja sastavni deo tog zapisnika, nije sačinjena na zakonom propisan način, te dakle posredno predstavlja nezakonit dokaz.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju bila bi doneta ista presuda i bez zapisnika o izvršenom pretresu kuće koja se nalazi pored porodične kuće okrivljenog, te i bez potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog, obzirom da je okrivljeni u svojoj odbrani koju je dao pred ovlašćenim službenim licem PU Zrenjanin u prisustvu branioca po službenoj dužnosti dana 12.02.2014. godine naveo da je sem N.P., i svom poznaniku M.Z. prodao jedan paketić marihuane, kao i da iz iskaza svedoka N.P., proizilazi da je zajedno sa okrivljenim konzumirao marihuanu više puta koju je nabavljao okrivljeni B.Đ. i za to nije tražio nadoknadu, a da u februaru 2014. godine okrivljeni mu je u više navrata to jest tri do četiri puta dao po 10 grama marihuane upakovane u kesice od po 1 gram radi dalje prodaje i za to mu plaćao 6.000,00 dinara da bi svedok dalje to prodavao po 1.000,00 dinara za 1 gram, a kako je to utvrđeno i u pravnosnažnim presudama, pa je stoga očigledno da bi ista odluka u konkretnom slučaju bila doneta i na osnovu odbrane okrivljenog i iskaza svedoka N.P.

Nalazeći iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                  Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                               Nevenka Važić,s.r.