O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu K broj 1032/17 od 02.06.2020. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a okrivljeni BB oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. KZ, pa su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine, koje će okrivljeni po pravnosnažnosti presude izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, bez primene elektronskog nadzora, a ukoliko jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazni zatvora izdrže u zavodu za izvršenje kazne i osuđeni su na novčane kazne u određenom iznosu od po 100.000,00 dinara koju su dužni da plate u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a da će ukoliko to ne učine u ostavljenom roku, sud novčane kazne zameniti kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom obavezani su okrivljeni AA i BB da sudu solidarno naknade troškove krivičnog postupka shodno članu 264. stav 3. ZKP o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem shodno odredbi člana 262. ZKP.

Istom presudom na osnovu člana 422. stav 1. tačka 2) ZKP prema okrivljenom AA odbijena je optužba da je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 767/20 od 04.11.2020. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu i preinačena presuda Osnovnog suda u Nišu K broj 1032/17 od 02.06.2020. godine u delu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog AA, tako što je Apelacioni sud okrivljenog AA zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 6 meseci i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara, koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude, i određeno da ukoliko novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, dok su žalba branioca okrivljenih AA i BB, i u ostalom delu žalba Osnovnog javnog tužioca u Nišu odbijene kao neosnovane i u nepreinačenom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navednih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Violeta Denić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1), 7) i 9) i stav 2. tačka 1), i povreda zakona iz 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od kazne ili da potvrdi prvostepenu odluku, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP).

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je delimično osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da je prvostepenom i drugostepenom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. ZKP, jer prilikom pravne kvalifikacije krivičnopravnih radnji za koje je okrivljeni AA oglašen krivim nije primenjen blaži zakon – primenjen je zakon koji je važio u vreme izvršenja dela, a ne zakon koji je važio u vreme donošenja presuda, a koji je blaži za učinioca.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA u periodu od 01.02.2011. godine do 11.02.2011. godine na način i u mestu bliže opisanom u izreci te presude, izvršio krivično delo poreska utaja i izbegao plaćanje poreza u iznosu od 8.619.586,00 dinara.

Odredbom člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/09) koji se primenjivao od 11.09.2009. godine do 28.02.2018. godine, dakle, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, propisano je da ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza i doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 7.500.000,00 dinara kazniće se zatvorom od 2 do 10 godina i novčanom kaznom.

Odredbom člana 225. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/19) koji se primenjuje od 01.12.2019. godine pa na dalje, dakle koji je važio u vreme donošenja pobijanih presuda, propisano je da ko u nameri da on ili drugo lice potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 5.000.000,00 dinara kazniće se zatvorom od 2 do 8 godina i novčanom kaznom.

Odredbom člana 5. stav 1. KZ propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja dela, a stavom 2. istog člana propisano je da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/09) koji je važio u periodu od 11.09.2009. godine do 28.02.2018. godine, i bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela (krivično delo je učinjeno 2011. godine), pa je pravna kvalifikacija krivičnopravnih radnji okrivljenog izvršena je primenom tog zakona, a za to krivično delo bila je propisana kazna zatvora od 2 do 10 godina.

Imajući u vidu da je za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 35/19) koji važi počev od 01.12.2019. godine pa nadalje, dakle koji je na snazi u vreme donošenja pobijanih odluka, zaprećena kazna zatvora od 2 do 8 godina i novčana kazna, nižestepeni sudovi su, pravno kvalifikujući radnje okrivljenog AA kao krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/09) koji je važio u vreme izvršenja dela, na okrivljenog primenili zakon koji je propisivao strožu kaznu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u tom delu osnovan, primenom člana 5. KZ, delimično usvojio podneti zahtev i pobijane presude preinačio u odnosu na ovog okrivljenog, a po službenoj dužnosti primenom člana 489. stav 2. ZKP i odnosu na okrivljenog BB, u osuđujućem delu u pogledu pravne ocene dela, tako što je krivičnopravne radnje okrivljenog AA opisane u stavu I izreke prvostepene presude pravno kvalfikovao kao krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a krivičnopravne radnje okrivljenog BB kao krivično delo poreska utaja u pomaganju iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. u vezi stava 35. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 35/19) koji važi počev od 01.12.2019. godine, pa na dalje, koji zakon je bio na snazi u vreme donošenja pobijanih odluka, jer se u radnjama okrivljenih stiču svi zakonom propisani subjektivni i objektivni elementi tog krivičnog dela, a taj zakon je prema zaprećenim kaznama, blaži za okrivljene.

Imajući u vidu da je Vrhovni kasacioni sud preinačio pobijane presude u pogledu pravne ocene dela primenom člana 5. stav 2. KZ, ovaj sud je pobijane presude preinačio i u pogledu odluke o kazni, pa je:

-prihvatajući kao pravilno utvrđene i cenjene olakšavajuće i otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog AA od strane nižestepenih sudova, prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, imao u vidu da je za krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim ovom presudom, zaprećena blaža kazna, okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je obavezan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, i odredio da ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora, nalazeći da će se ovako odmerenom kaznom, ostavariti zakonom propisana svrha kažnjavanja,

-prihvatajući kao pravilno utvrđene olakašavajuće i otežavajuće okolnosti na strani okrivljenog BB od strane nižestepenih sudova, i dajući tim okolnostima adekvatan značaj, okrivljenog BB osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koju će ovaj okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora, a ukoliko jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova, samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora i na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara koju je obavezan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, i odredio da ukoliko okrivljeni novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku, ista će biti zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne, odrediti jedan dan kazne zatvora, nalazeći da će se ovako odmerenom kaznom, ostavariti zakonom propisana svrha kažnjavanja.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Aleksincu SPK br 8/17 od 11.07.2017. godine, a da je pobijanim presudama oglašen krivim za isto krivično delo, za isto vreme i način izvršenja, za isti identitet zaštićenog dobra, istu težinu posledice i da postoji uska povezanost ta dva postupka u sadržinskom i vremenskom smislu, pa je u konkretnom slučaju došlo do dvostrukog kažnjavanja učinioca.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Aleksincu SPK br 8/17 od 11.07.2017. godine prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela SK 9/17 od 16.06.2017. godine, zaključen između Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu i okrivljenog AA i njegovog branioca, pa je ovaj okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje je izvršeno u periodu od 26.11.2010. godine do 31.01.2011. godine i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i novčanu kaznu u određenom iznosu od 30.000,00 dinara.

Iz izreke presude Osnovnog suda u Nišu K broj 1032/17 od 02.06.220. godine, proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 dinara, a da je to krivično delo izvršeno u periodu od 01.02.2011. godine do 11.02.2011. godine.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda okrivljeni AA je pobijanim presudama oglašen krivim zbog izvršenja krivičnopravnih radnji koje su preduzete u različitom vremenskom periodu u odnosu na one radnje za koje je oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Aleksincu SPK 8/17 od 11.07.2017. godine, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog, kojima se na taj način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na taj način što je prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, kao otežavajuća okolnost cenjen broj zaključenih ugovora, kao i visina izbegnutog plaćanja, što nije u skladu sa odredbom člana 54. stav 3. KZ.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ propisano je da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela, ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Imajući u vidu da je za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim pobijanim presudama propisana kazna zatvora od 2 do 10 godina i novčana kazna, i da je za postojanje tog oblika krivičnog dela propisano da iznos obaveze čije se plaćanje izbegava treba da pređe iznos od 7.500.000,00 dinara, a da je okrivljeni oglašen krivim zbog izbegavanja plaćanja obaveze u iznosu od 8.619.586,00 dinara, što znači da iznos poreza koji je okrivljeni izbegao da plati, znatno prevazilazi meru koja je potrebna za postojanje ovog oblika krivičnog dela, pobijanim presudama nije povređen član 54. stav 3. KZ, kada je kao otežavajuća okolnost na strani okrivljenog cenjen broj zaključenih ugovora, kao i visina izbegnutog plaćanja poreza, pa se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je drugostepeni sud usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Nišu koja je izjavljena u pogledu odluke o krivičnoj sankciji prekoračio svoja ovlašćenja na štetu okrivljenog i osudio ga na strožije kazne, ceneći raniju osuđivanost okrivljenog za isto krivično delo, a da za takvu odluku nije naveo jasne i nedvosmislene razloge zašto nije potvrdio odluku o kazni koju je odmerio prvostepeni sud, čime je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu iznetih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, jer nedostatak jasnih razloga u obrazloženju presude ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknutih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, jer navedene povrede zakona nisu obrazložene.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) i člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                     Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić