Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 69/22 od 25.01.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA, njegovog branioca advokata Gorana Karadarevića i Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu izjavljene protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu K br 1039/19 od 03.12.2021. godine, pa je prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Goran Karadarević, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinaiči i okrivljenog oslobodi ili blaže kazni.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kome se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi, da se u radnjama okrivljenog opisanim u izreci prvostepene presude ne stiču bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, jer je članom 194. stav 1. KZ propisano da se radnja izvršenja ovog krivičnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice (okrivljeni je oglašen krivim da je „ugrozio spokojstvo i duševni mir člana svoje porodice“), pri čemu je ugrožavanje označeno trajnim glagolom i podrazumeva kontinuirane radnje ili jednu radnju sa trajnom posledicom, a nižestepeni sudovi su u konkretnom slučaju, to krivično delo poistovetili sa krivičnim delom ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, koje podrazumeva jednu radnju i posledicu koja je definisana trenutnim glagolom („ko ugrozi sigurnost“), pa je na taj način na štetu okrivljenog povređen zakon.

Odredbom člana 194. stav 1. KZ, propisano je da ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Odredbom člana 112. stav 30. KZ, propisano je kad je radnja krivičnog dela određena trajnim glagolom smatra se da je delo učinjeno, ako je radnja izvršena jednom ili više puta.

Iz izreke prvostepene presude, u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, proizilazi da je okrivljeni AA u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci, „pretnjom da će napasti na život ili telo, te drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo i duševni mir člana svoje porodice, svoje vanbračne supruge oštećene BB i to tako što je kada se sa oštećenom našao u centru grada, a po prethodnom dogovoru da oštećena dođe sa decom kako bih odvezao kod sebe u ..., oštećenoj nakon uvreda da je nikakva majka i da nije za decu, da će joj zbog toga „uzeti“ decu, zapretio rečima: „Neće te više biti, jedan metak, jedan evro“, što je kod oštećene posebno izazvalo strah za njen život, a imajući u vidu da je i u ranijem periodu u više navrata istoj pretio na isti način“.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ, definisana je posledicom (posledična radnja izvršenja) i određena je trajnim glagolom, pa se u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ smatra da je delo učinjeno ako je radnja izvršena jednom ili više puta, pri čemu radnja izvršenja krivičnog dela sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja krivičnog dela. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ može postojati i onda kada je radnja izvršenja preduzeta samo jednom, ukoliko je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva telesnog integriteta ili duševnog stanja pasivnog objekta – oštećenog, kao što je u konkretnoj situaciji slučaj.

Iz izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev, proizilazi da je kod oštećene ponašanje okrivljenog izavalo strah za njen život, imajući u vidu da je u ranijem periodu u više navrata pretio na isti način, a činjenica da je u izreci navedeno da je okrivljeni ugrozio „duševni mir člana svoje porodice“ po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predstavlja neznatnu terminološku razliku u odnosu na „ugrožavanje duševnog stanja člana svoje porodice“ kako je to propisano članom 194. stav 1. KZ, pa se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kome se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, odbio kao neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je izreka prvostepene presude nerazumnjiva, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i da iz iskaza veštaka ne proizilazi da je oštećena usvojila životni koncenpt „žrtve“ – da je inforionorno nesigurna i da ima posttraumatski stresni poremećaj, ali da je sklona prenaglašavanju realnih događanja, na koji način se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što sve u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev u ovom delu Vrhovni kasacioni sud odbacio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         za Predsednika veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić