Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4004/13 od 02.12.2013. godine u stavu I izreke delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Čačku preinačena je prvostepena presuda samo u odnosu na okrivljenog M.M. 2 tako da je isti oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru dok je žalba Višeg javnog tužioca u Čačku u preostalom delu kao i žalbe branilaca okrivljenih M.R., M.M. 1 i D.B. kao i žalba sestre M.M. 1 i žalba okrivljenog M.M. 2 odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv obe pravnosnažne presude branilac okrivljenog M.M. 1, adv. Z.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede krivičnog zakona - odredbe člana 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. ZKP-a, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom ili pak drugostepenom sudu na ponovnu odluku pred potpuno izmenjenim većem ili da u odnosu na okrivljenog M.M. 1 preinači odluku drugostepenog suda tako što će mu izreći oslobađajuću presudu, i odrediti da se izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti delo za koje je okrivljeni M.M. 1 optužen i pravnosnažno osuđen nije krivično delo, a kako je za isto oglašen krivim, to je na delo koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti. Navedeno delo, po navodima zahteva, nije krivično delo, jer u izreci presude nije naveden procenat „tetrahidrokanabinola“ u marihuani koja je pronađena kod okrivljenog a bez navođenja bitnog obeležja predmetnog krivičnog dela, radnja okrivljenog ne predstavlja krivično delo a sve imajući u vidu nespornu činjenicu da svaka marihuana ne predstavlja opojnu drogu, već samo ona koja sadrži veći procenat od 0,3% „tetrahidrokanabinola“ („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 o 15.03.2005. godine).

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11), održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.M. 1, adv. Z.S. nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Odredbom člana 486. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da o zahtevu za zaštitu zakonitosti koji je podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1), Vrhovni kasacioni sud odlučuje samo ako smatra da je reč o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Branilac okrivljenog M.M. 1, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. (u vezi člana 439. tačka 1. ZKP-a), a koja povreda je identična povredi o kojoj se Vrhovni kasacioni sud već izjasnio u svojoj presudi Kzz 63/13 od 26.06.2013. godine, koja presuda je dostupna licima koja imaju pravni interes. Navedena presuda je, stoga, značajna za ujednačenu primenu prava, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi, sa aspekta pravilnosti i ujednačenosti primene prava, u smislu člana 486. stav 2. ZKP-a da nije potrebno ponovo odlučivati o istom pitanju u okviru povrede zakona, na koju se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 4. u vezi člana 486. stav 2. ZKP-a, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                     Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                    Nevenka Važić, s.r.