Istom presudom na osnovu člana 422. tačka 1. ZKP, prema okrivljenom J.F. odbijena je optužba da je izvršio krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 2. u vezi stava 1. KZ i krivično delo prikazivanje pornografskog sadržaja i iskorišćavanje dece za pornografiju iz člana 185. stav 4. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1194/14 od 04.02.2015. godine, usvajanjem žalbe branilaca okrivljenog J.F. ukinuta je presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K br. 112/13 od 06.06.2014. godine u delu odluke o troškovima krivičnog postupka i u tom delu presuda vraćena prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, dok su u preostalom delu odbijene kao neosnovane žalbe okrivljenog J.F., njegovih branilaca i Višeg javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici pa je presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici K br. 112/13 od 06.06.2014. godine u preostalom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog J.F., advokat A.Z. i advokat N.D., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP i člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, povrede članova 428. stav 2. i 8. ZKP, člana 30. stav 1. tačka 4. ZKP, člana 447. stav 2. ZKP i člana 61. KZ i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, a da odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenih lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioce, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog J.F., je neosnovan.

Branioci okrivljenog J.F. u zahtevu navode da je prvostepenom presudom optužbe prekoračena, i učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, što je konvalidirano od strane drugostepenog suda, na taj način što iako je tužilaštvo deo optužnice koji se odnosi na krivično delo trgovine ljudima iz člana 388. KZ kvalifikovalo kao dva krivična dela, sud nije bio vezan predlogom pravne kvalifiakcije u smislu člana 420. stav 2. ZKP, već je u konkretnom slučaju okrivljenog morao da oglasi krivim za jedno produženo krivično delo iz člana 388. KZ, u smislu člana 61. KZ. Na navedeni način, branioci okrivljenog J.F. iako formalno ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, suštinski ukazuju na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog J.F. isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da u konkretnom slučaju optužba nije prekoračena, a da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno primenio materijalno pravo nalazeći da se u radnjama okrivljenog J.F. stiču svi subjektivni i objektivni elementi dva krivična dela trgovine ljudima iz člana 388. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni i oglašen krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, povredu člana 428. stav 2. i stav 8. ZKP, člana 30. stav 1. tačka 4. ZKP, 447. stav 2. ZKP i člana 61. KZ, obzirom da navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih bi okrivljeni kao ovlašćeno lice mogao podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                              Dragiša Đorđević,s.r.