Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Z.Z., advokat O.P., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i navedene presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili ih ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.Z. je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su prvostepeni i drugostepeni sud činjenične zaključke izvodili pristrasno i bez ocene odbrane okrivljenog u sklopu ocene ostalih izvedenih dokaza, da iz iskaza svedoka G.R. i Ž.K. ne proizlazi da je okrivljeni preduzeo radnju napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti i da je samim tim iskaz oštećenog Z.R., nelogičan i neprihvatljiv te da je u potpunosti izostavljena pravilna ocena spisa predmeta I 1-663/10 Osnovnog suda u Kragujevcu – Sudske jedinice u Aranđelovcu. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da su iskazi svedoka čije je ispitivanje predloženo od strane OJT neosnovano prihvaćeni kao verodostojni uprkos činjenici što su isti međusobno protivrečni.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka, i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, pri čemu na osnovu takvih činjeničnih zaključaka daje sopstvenu verziju kritičnog događaja, različit od one opisane u izreci prvostepene presude, zbog čega branilac okrivljenog na navedeni način suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, kao i da je nejasno na osnovu kojih dokaza je prvostepeni sud utvrdio činjenice koje su bitne za postojanje bića krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ, a posebno kada se ima u vidu da su svi svedoci iznosili različite iskaze i niko nije potvrdio nijedan navod iz dispozitiva optužnog predloga, koji nedostaci presude su predviđeni kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu ukazuje da okrivljeni Z.Z., nije bio pozvan da prisustvuje istražnim radnjama kojim navodima ukazuje na povredu odredbe člana 300. stav 1. ZKP. Prema navodima zahteva okrivljenom je povređeno i pravo na odbranu time što su odbijeni predlozi njegovog branioca da se na glavnom pretresu obavi radnja suočenja između svedoka Ž.K. i oštećenog i između svedoka O.Z. i oštećenog, zatim da se izvede dokaz ispitivanjem svedoka B.M. i izvrši uvid u zapisnik SUP-a Aranđelovac o obaveštenjima primljenim od građana, kojim navodima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da drugostepeni sud nije ocenio sve navode žalbe branioca okrivljenog kojima se ukazivalo na sve navedene povrede zakona učinjene prvostepenom presudom i u postupku koji je prethodio njenom donošenju, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 460. ZKP, učinjenu od strane drugostepenog suda.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog samo je formalno istaknuta, kao razlog podnošenja zahteva, kojim se u ovom delu ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i osporava pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanim pravnosnažnim presudama, a što proizlazi iz samih navoda zahteva da je povreda krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, posledica učinjenih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, imajući u vidu da se u pravnosnažnoj presudi iznose kontradiktorni razlozi o bitnim činjenicama bez pouzdanih dokaza, uz odbijanje predloženih dokaza od strane odbrane.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno ograničenju njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2), i tačka 3) ZKP, odnosno povreda zakona iz člana 300. stav 1. i člana 460. ZKP, ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da su okrivljenom usled pogrešne ocene izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova i propuštanjem ocene onih dokaza koji idu u prilog odbrani povređena odnosno uskraćena ljudska prava okrivljenog – pravo na dokaz odnosno pravo na pravično suđenje i na odbranu.

Imajući u vidu da je odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3), tog Zakonika mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, a da branilac okrivljenog iako zahtev podnosi po zakonskom osnovu iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojima je utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda okrivljenog u postupku koje je zajemčeno Ustavom i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                Janko Lazarević,s.r.