U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Milene Rašić, Dubravke Damjanović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stefana Mihailovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu 2K-301/23 od 25.05.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-938/23 od 06.12.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 02.04.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Stefana Mihailovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu 2K-301/23 od 25.05.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-938/23 od 06.12.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu 2K-301/23 od 25.05.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca i krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru za koje mu je sud prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 22.09.2022. godine do 25.05.2023. godine. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećene, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-938/23 od 06.12.2023. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Šapcu i presuda Osnovnog suda u Šapcu 2K-301/23 od 25.05.2023. godine preinačena u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud okrivljenom AA za krivična dela za koja je oglašen krivim prvostepenom presudom prethodno utvrdio kazne zatvora i to:

- za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 2 godine;

- za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca;

- za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca;

- za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, te je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 8 meseci u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 22.09.2022. godine do 25.05.2023. godine. Žalba branioca okrivljenog AA odbijena je kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Stefan Mihailović, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog, iako ne numeriše, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da iz izreke presude ne proizlaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnih dela iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, člana 138. stav 1. KZ i člana 194. stav 1. KZ. U odnosu na krivično delo iz stava 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, učinjenog na štetu maloletnog BB, branilac navodi da ne proizilazi da je okrivljeni primenom nasilja ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje. U odnosu na krivično delo iz člana 194. stav 1. KZ, učinjenog prema oštećenoj VV, branilac navodi da okrivljeni nije primenio nasilje, nije pretio, niti je drskim bezobzirnim ponašanjem ugrozio njeno spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje. U odnosu na krivično delo iz člana 138. stav 1. KZ branilac navodi da se ne vidi na koji način je okrivljeni ugrozio maloletnog GG i koju je to pretnju uputio njemu ili njemu bliskom licu. U odnosu na ova krivična dela, po stavu odbrane, nije postojao ni umišljaj.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Radnja izvršenja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ alternativno je propisana i može se sastojati u primeni nasilja, upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo ili u drskom ili bezobzirnom ponašanju. Neophodno je da je radnja izvršenja takva da je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice, a krivično delo je svršeno onda kada dođe do tog ugrožavanja. Odredbom člana 194. stav 3. Krivičnog zakonika propisano je da, ako je usled dela iz stava 1. i 2. nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom od 2 do 10 godina.

Odredbom člana 138. stav 1. KZ propisano je da ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 1 godine.

Izrekom pravnosnažne presude utvrđeno je da je okrivljeni u vreme, na mestu i na način bliže opredeljen u izreci presude u stanju bitno smanjene uračunljivosti, primenom nasilja, ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje svog maloletnog deteta oštećenog BB i ugrozio sigurnost drugog deteta maloletnog oštećenog GG (tačka jedan izreke), odnosno da je u stanju bitno smanjene uračunljivosti primenom nasilja ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje svoje bivše nevenčane supruge, oštećene VV (tačka dva izreke). U izreci pravnosnažne presude navedeno je i da je okrivljeni bio svestan svog dela, njegove zabranjenosti i hteo njegovo izvršenje i u odnosu na tačku jedan i tačku dva izreke.

Po nalaženju ovoga suda, u radnjama okrivljenog stiču se sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, u odnosu na bivšu nevenčanu suprugu oštećenu VV i to objektivna obeležja, koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u primeni nasilja prema oštećenoj, kojom radnjom je prouzrokovana i posledica tog krivičnog dela u vidu ugrožavanja spokojstva i duševnog stanja člana porodice – bivše nevenčane supruge koja se zbog ponašanja okrivljenog kritičnom prilikom zabrinula za bezbednost i svoje dece i sopstvenu bezbednost. Takođe, u radnjama okrivljenog stiču se svi bitni elemetni krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, učinjenog na štetu maloletnog oštećenog BB i to objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja koja se sastoji u primeni nasilja, prema maloletnom oštećenom, kojom radnjom je prouzrokovana i posledica tog krivičnog dela u vidu ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja maloletnog deteta oštećenog BB. U radnjama okrivljenog stiču se i svi bitni elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ u odnosu na maloletnog oštećenog GG, jer je okrivljeni kritičnom prilikom ugrozio sigurnost svog deteta maloletnog oštećenog GG i to konkludentnim radnjama - upravljajući vozilom velikom brzinom, često kočeći i silazeći sa puta. Takođe, u opisanim radnjama okrivljenog stiču se i sva subjektivna obeležja krivičnih dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog, a koja obuhvata i svest o zabranjenosti istih.

Pri tome, po stavu Vrhovnog suda, celokupno ponašanje okrivljenog kritičnom prilikom dana 21.09.2022. godine, vožnja pod uticajem alkohola, upravljanje velikom brzinom, često kočenje, silaženje sa puta, reči koje je u toku vožnje upotrebio – psovanje, vika, reči koje je izgovorio „napušite mi se ku..a svi, je..ću vam mamu svima“, pretnja da će sve polupati, predstavljaju radnje koje su podobne da ugroze spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje oštećenih, odnosno da ugroze sigurnost drugog lica.

Stoga su u izreci pravnosnažne presude, po oceni ovoga suda, jasno opisani svi bitni elementi, kako objektivni, tako i subjektivni, krivičnih dela iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, člana 194. stav 1. KZ i člana 138. stav 1. KZ, za koja je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da opis radnje izvršenja predmetnih krivičnih dela ne sadrži sve bitne elemente tih krivičnih dela i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti numeriše i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o saslušanju maloletnog BB Kti br. 24/22 od 12.12.2022. godine, zbog toga što se u zapisniku navodi da je svedok upozoren na razloge oslobađanja dužnosti svedočenja iz člana 94. stav 1. ZKP, tako što su mu pročitani navedeni razlozi, nakon kojih upozorenja je svedok izjavio „da ne postoji takav razlog“. Po stavu odbrane, sa stanovišta odredbe člana 94. stav 4. ZKP takav odgovor je neprihvatljiv, prvo iz razloga što takav razlog postoji, jer je maloletni BB sin okrivljenog, a drugo što se u zapisniku nigde ne navodi odgovor maloletnog BB da želi da svedoči, a kako to navedena odredba propisuje.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 94. stav 3. ZKP (ne kako branilac označava člana 94. stav 4. ZKP) propisano je da je organ postupka dužan da lice iz stava 1. ovog člana pre ispitivanja ili čim sazna za njegov odnos prema okrivljenom, upozori da ne mora da svedoči, te da se upozorenje i odgovor unose u zapisnik.

Iz spisa predmeta proizlazi da je na zapisniku o ispitivanju svedoka Kti br. 24/22 od 12.12.2022. godine pred Osnovnim javnim tužiocem u Šapcu saslušan svedok BB, da je svedok upozoren na razloge oslobađanja dužnosti svedočenja iz člana 94. stav 1. ZKP, tako što su mu pročitani navedeni razlozi, nakon kojih upozorenja je svedok izjavio „da ne postoji takav razlog“. Dakle, kako iz spisa predmeta proizlazi da je svedok BB, shodno odredbi člana 94. ZKP upozoren na mogućnost oslobađanja od dužnosti svedočenja, da se izjasnio da ne postoji razlog takav, da je nakon što je upoznat sa svim svojim pravima i dužnostima izeno sve što mu je u predmetu svedočenja poznato, to zapisnik o njegovom saslušanju ne predstavlja nezakonit dokaz i sud je na njemu mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu. Pri tome, Vrhovni sud, ujedno ukazuje da je odredbom člana 94. stav 3. ZKP samo propisano šta se unosi u zapisnik (upozorenje i odgovor) ali ne i sama sadržina odgovora.

Obrazlažući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac navodi i da su zapisnik o saslušanju svedoka maloletnog GG Kti br. 24/22 od 12.12.2022. godine i zapisnik o saslušanju maloletnog BB Kti br. 24/22 od 12.12.2022. godine nezakoniti dokazi, obzirom da je prilikom saslušanja navedenih maloletnih lica istom prisustvovala majka – VV, koja u istom postupku ima svojstvo svedoka i oštećene.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 98. ZKP kojom su propisana pravila o ispitivanju svedoka, a koja povreda zakona ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, iz kojih razloga ista i nije bila predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodima da, u konkretnom slučaju, nisu postojali uslovi za primenu odredbe člana 57. stav 3. KZ, obzirom da je pogrešan stav Apelacionog suda u Novom Sadu da na strani okrivljenog postoji otežavajuća okolnost – njegova ranija osuđivanost zbog istovrsnog krivičnog dela. Nasilje u porodici i nedavanje izdržavanja nisu istovrsna dela, po stavu odbrane, te tumačenje istovrsnih krivičnih dela, na osnovu široko postavljenog zaštitnog objekta, ne opravdava ocenu suda da su se ranije osude odnosile na istovrsno krivično delo, zbog čega je bilo mesta ublažavanju kazne okrivljenom, tim pre što krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije obuhvaćeno odredbom člana 57. stav 2. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv provostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome, u obrazloženju presude na strani 9 stav dva, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković